Ugrožena srpsko-vizantijska baština na KiM

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvorio je 23. Međunarodni kongres vizantijskih studija uz poruku da je srpsko-vizantijska baština na Kosovu i Metohiji danas ugrožena neistinama i pokušajima falsifikovanja istorijskih činjenica, ali i fizičkim uništenjem.

Vaša svetosti, časni oci,
Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije,
Predstavnici akademske zajednice,
Vaše ekselencije,
Dragi naši gosti iz celog sveta,

Dobro došli u vizantijski Singidunum, potonji Beograd, srpsku srednjovekovnu i novovekovnu prestonicu koja ponosno baštini vizantijsko nasleđe. Dobro došli u Srbiju, u čijim savremenim državnim simbolima, na grbu i zastavi, to vizantijsko nasleđe jasno prepoznajemo i čitamo. Ono je utkano u našu svakodnevicu, živo i sveprisutno, identitetski određujuće, iako je zemlja Srbija odavno krenula putevima savremenog sveta. Zato je važno što se, posle prvog susreta vizantologa u Beogradu, davne 1927. godine, ponovo okupljamo u srpskoj prestonici.
Omeđen godinama drugog i današnjeg, dvadeset trećeg Kongresa, na ovim prostorima se neumorno razvijao splet medievističkih naučnih disciplina, određen i prožet vizantološkim promišljanjem. Jedan od ključnih nosilaca tog stalnog razvoja, od osnivača savremenih vizantijskih studija, akademika Georgija Ostrogorskog, od 1948. godine do dana današnjeg, je Vizantološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti. Veoma smo ponosni na višedecenijska naučna dostignuća ove institucije ne samo u okvirima naše zemlje, već i na doprinos koji daje vizantijskim studijama u svetu.
Ukazano poverenje Međunarodne asocijacije vizantologa, da upravo Beograd danas bude domaćin Kongresa, svakako je zasluženo ugledom Vizantološkog instituta SANU u međunarodnoj akademskoj zajednici, ali i tradiciji u organizaciji ovakvih skupova čije se iskustvo pokazalo uspešnim i u Beogradu 1927. i na Ohridu 1961. godine.
U danima pred nama, iz Beograda će ka celom svetu odlaziti snažne poruke o dometima naučnih sesija, o promišljanjima na koja obavezuje i tematsko određenje 23. kongresa: „Vizantija - svet u promenama“.
U tom kontekstu želeo bih sa vama da podelim jednu veoma važnu temu, važnu za moju zemlju koliko i za ceo civilizovani svet, koji bi trebalo da bude zasnovan na pravu i pravdi. Svet koji bi, da bi mogao da funkcioniše, pa i opstane, morao, a vi ćete to najbolje razumeti, da zasniva svoje odluke na naučnim činjenicama i istini.

Promene su u svetu stalne, ne dešavaju se uvek na dobrobit čovečanstva. Takav je i pokušaj samoproglašene Republike Kosovo da postane članica UNESKO i da srpsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije, koja inače najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata pripiše narodu kome ne pripada, i što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama ruše i skrnave. I po izveštaju samog UNESKA, četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji iz vizantijskog perioda nalaze se na listi ugrožene svetske kulturne baštine. Ugrožene od onih koji se preporučuju da je čuvaju!
Moja je dužnost i obaveza da vas, kao predsednik Republike Srbije, ali i kao čovek, podsetim na rečena ogrešenja o naučnu istinu i činjenice uveren da ćete, kao naučnici posvećeni svojoj struci i istini, svakako pronaći motiv da se još više zainteresujete za dvojako ugroženu srpsko-vizantijsku baštinu na prostoru Kosova i Metohije – ugroženu neistinama i pokušajem falsifikovanja istorijskih činjenica, ali i ugroženu doslovno do fizičkog uništenja.
U suprotstavljanju takvom kontekstu prepoznajem ulogu naučne misli, naučne čestitosti – vašu ulogu!

Ne preterujem, a sve ovo ne govorim samo iz nekog isključivo srpskog ugla posmatranja, iako su moja polazišta u tom smislu jasna, već zbog uvida u širu sliku, poučen istorijom Vizantije i njenim slomom za vreme Konstantina XI Paleologa, vama ne treba da naznačavam da je po svojoj majci, srpkinji Jeleni Dragaš, bio i Dragaš. Zar se nije i on okrenuo Evropi i obratio za pomoć u borbi protiv nevernika, doživeo da ga opljačkaju Krstaši, a Venecija iz Vizantije odnese mnogo umetničkih remek-dela.
Za mene je bolna opomena i upozorenje to što je Sveta Sofija, prvobitno izgrađena kao hrišćanska crkva, u gradu novog imena, Istanbulu, u svoje doba postala najpoznatiji džamija.
Srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji ne pripada samo jednom vremenu i samo jednoj generaciji. Pripada svima i zauvek. Pripada čovečanstvu. Na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se evropska kultura, svetsko pamćenje, čuva se važan deo vizantijskog nasleđa čovečanstva. To, između ostalog, znači pravo Srbije kao punopravne članice UNESKO da čuva svoje nasleđe stvarano po vizantijskom modelu i njegovim izvornim načelima.
Molim vas da nam pomognete u nošenju tog časnog krsta, sami smo i osećamo se kao Dragaš.

Dragi prijatelji,
Problem koji danas izgleda samo kao srpski, sutra će biti problem neke druge, pa treće, pa ko zna koje zemlje iz kruga vizantijskog sveta i njegovog nasleđa. Svedoci smo da se na mnogim stranama atakuje na same temelje očuvanja vizantijskog i hrišćanskog identiteta, a to znači i na neke od najznačajnijih kulturnih vrednosti mediteranskog i bliskoistočnog sveta.

Vi ste, pre svih, svesni značaja ovih pitanja koja se postavljaju pred naučnu svetsku javnost. Na vaše stavove i naučne odgovore oslanjamo se svi mi kojima je misija, ili bi bar trebalo da bude, da kreiraju političke puteve okrenute budućnosti i njenim izazovima. Jer, nasleđe i iskustvo vizantijskog sveta, sačuvano stotinama godina posle njegovog fizičkog nestanka, sadrži i preko potrebne putokaze za te puteve. Zato od ovog Kongresa očekujemo postavljanje ključnih problemskih pitanja. Očekujemo kontinuitet u očuvanju poruka i dometa vizantijskih studija, a to znači razvoja naučne misli i brige o vizantijskom doprinosu civilizacijskim tekovinama koje su, kako rekoh, ne malo i ne retko, vidljivo ugrožene u ovom našem svetu u pokretu.

Dragi prijatelji,
Za svaku zemlju je retka čast da bude domaćin ovako uglednih, prestižnih međunarodnih naučnih susreta, tim pre što se održavaju tek svake pete godine, što predstavljaju presek poludecenijske naučne produkcije medievalista i vizantologa cele planete i što preporučuju osnovne smernice i težišta naučnih istraživanja do narednog Kongresa.
Za Srbiju Svetog Save posebno.
On je, vođen Božjom promišlju, obišao granice do kojih je doprla tadašnja vizantijska kultura. Od Srbije i Svete Gore preko Soluna, Carigrada, Nikeje, sve do Antiohije, Svete Zemlje i Jerusalima, Aleksandrije i Kaira, da bi se sa drugog puta kroz Vizantiju vratio preko Crnog Mora u Bugarsku i tu umro. U amanet nam je ostavio Srbiju i vizantijsko nasleđe u njoj.

Želeći vam uspešan rad i srdačnu dobrodošlicu, proglašavam otvorenim 23. Međunarodni kongres vizantijskih studija.