Додела одликовања поводом Дана државности

Поштовани чланови Владе

Цењени добитници одликовања,

Драги гости,

Даме и господо,

 

Имам част да стојим пред вама у покушају да вам се свима у неколико реченица захвалим на ономе што чините у славу своје Србије и њених грађана.

Слушам протоколарне речи, засноване на закону, „Председник Републике Србије је одликовао...“ и мислим колико је то мало тачно. 

Ви сте одликовали себе а Председник само није успео да свима који су се одликовали додели одликовања. Зато ћу све до краја мандата непрекидно морати да се суочавам са сопственом немоћи да свима који су се уздигли изнад нас и одликовали уручим одликовања.

Па добро, ако је моја, и наша, дужност и привилегија да у изградњи хумане заједнице истакнемо оне који одскочише, па несебичним трудом и одрицањима изграђују и промовишу највише вредности, онда је то један од послова који ми доноси највише радости. Можда би Андрић рекао да тако, у наше време, будућим нараштајима остављамо знакове поред пута.

Зато мислим да промоција друштвених вредности културе похвале, културе награђивања, културе захваљивања не сме да буде на зачељу, сврстана у мање важне. Необјашњиво је равнодушје према успесима појединаца и институција о којима, у већини случајева, више зна јавност у иностранству него ли у сопственој земљи. 

Колико год нам националног поноса и радости доносили наши спортисти, толико бисмо иста осећања могли да поделимо са грађанима и када су у питању уметност или наука, само када би и такви резултати били видљивији или чак уопште видљиви у нашим медијима, нашим разговорима, нашој свакодневици изван уских кругова зналаца и колега.

Најзад, једна од основних мерних јединица успеха једне државе и друштва јесте и у томе колико доприноси напретку не само своје отаџбине, већ цивилизације, колико су њени грађани присутни у светској научној или уметничкој заједници, колико свет вреднује њихова постигнућа. Када бисмо више били информисани о свему томе, мање бисмо се чудили броју оних који сваке године на Дан државности добијају одличја. И ове, и сваке године, на нашу радост, могло би да их буде још толико колико их има, зато што су „љубав и рад темељи наше хуманости“ како је рекао Фројд, несвесно мислећи и на нашу Србију.

Драги славодобитници, 

Част ми је да вам, у име свих грађана Србије, уручим одличја. 

О вашем раду и успесима Конфучије је рекао све „Кад радиш за друге ради тако посвећено као да радиш за себе“. Само таквом посвећеношћу превазилазите свакојаке препреке које, у Србији нарочито, неминовно стоје на путу успеха. 

Вама честитам заслужена признања, а грађанима Србије Сретење – Дан државности.