Bogata istorija Leskovačkog Karnevala

U selima oko Leskovca, u pokušajima da se savlada ili barem umilostivi priroda, meštani su u prošlosti pribegavali obredima kojima su slavili buđenje prirode, bujanje snage, plodnosti tela, radost i raskalašnost duha. U okolini Leskovca povorke koledara, autentične i bučne, čuvale su tradiciju slovenstva sve do sedamdesetih godina HH veka. Bile su to preteče savremenog karnevala.

 

U hrišćanskoj tradiciji karneval se vezuje za period od Božića do Mrsnog utorka, odnosno do početka Uskršnjeg posta. Za taj period se koristi izraz mesojeđe. U Srbiji se karneval vezuje za pokladne svečanosti.

 

I dok su koledari uveliko i na svoj način slavili Poklade po okolnim selima, agilni Leskovčani su 17. marta 1929. godine, organizovali svoj karneval. Ostalo je zabeleženo da su se tog lepog prolećnog dana u povorci našli svatovi, barjaktari, muzika, Kraljević Marko i njegova nevesta u fijakeru.

 

Leskovački glasnik br. 10, od 16. marta 1929. godine na strani 3, beleži:

Prvi karneval u Leskovcu

S. K. „Momčilo“ priređuje sutra na poklade prvi karneval u Leskovcu sa izvođenjem ženidbe Kraljevića Marka. Istoga dana uveče priređuje i karnevalsku zabavu u hotelu „Plug“.

Bilo je to vreme kada je Leskovačka gospoda živela mondenski. Igranke, čajanke, soarei, večeri plesa, veliki godišnji balovi, maskenbal i mnogi drugi događaji zaokupljali su pažnju bogatih.

Karneval je bio prilika da se na račun bogatih zabavi i sirotinja.

 

I tako sve do 1939. godine, između Mesnih i Belih Poklada, pred Uskršnji post, priređivani su u gradu karnevali. Hroničari beleže nezapamćene gužve, a maskirana povorka je prolazila kroz gotove sve ulice i sokake u gradu. Po pravilu, manifestacije su se završavale „svadbenim veseljem na ulicama grada“.

 

Nažalost, Leskovačka gospoda i entuzijasti nisu uspeli da savladaju probleme, pa se karneval, posle pompe i buke, posle sećanja koje je bledelo, u posleratno vreme gotovo sasvim sklonio u zaborav.

Početkom novog milenijuma tražeći ideju za novu manifestaciju, Leskovac će dobiti prve srpske mažoretkinje. Svojim nastupima one su uveličavale brojne turističke, kulturne i privredne manifestacije i sajmove u zemlji.

 

Iz izbledelih uspomena na velika vrata karneval je vraćen tek 2006. godine, u početku stidljivo i nesigurno kao prateći program Roštiljijadi. Karneval se rodio iz želje da nam ulice i grad zaliče na daleki Rio, na Mediteran, na maškare, da i naše trgove ožive žongleri, gutači vatre, mađioničari. Tri godine je trajao karneval Roštiljijade, a onda je prerastao u samostalnu turističku manifestaciju. Te godine Karneval Leskovac je primljen u Federaciju evropskih karnevalskih gradova - FECC.

 

Danas je Karneval Leskovac jedan od najprestižnijih u regionu i predstavlja spoj tradicionalnih, etno i savremenih karnevalskih tendencija. Po vremenu trajanja je među najdužim u Srbiji, a po broju karnevalskih priredbi najveći u okruženju.

 

Pomenimo samo sledeće manifestacije: karnevalske igre na vodi, trke u burićima (asocijacija na legendarnog leskovačkog majstora roštilja Dragi Bureta), karnevale kućnih ljubimaca, veliki manskebal sa preko stotinu maskiranih dečaka i devojčica, eko karnevale, karnevale frizura, face&body paintinga, karnevale trećeg doba, karneval mažoretkinja i promenadnih orkestara, dečije karnevale, festivale vatre, radionice za izradu maski, suvenira i kostima, radionice karnevalskog šminkanja, škole za žonglere, klovnove i akrobate, karnevlske izložbe, karnevalske kolonije i razna takmičenja (u crtanju karnevala, oslikavanju karnevalskih maski itd), a kulminaciju predstavlja međunarodna karnevalska povorka.

 

Jubilarni 15. Karneval Leskovac, održan je od 8. do 10. jula 2021. godine. Zbog poznate epidemiološke situacije Karneval je ove godine trajao tri dana, redukovan je broj karnevalskih programa, a broj grupa je sveden na 27, kako bi se ispoštovale preporučene bezbednosne mere.

 

Mnogo razdraganog sveta bilo je duž bulevara, a grupe su se predstavile na tri otvorene pozornice osmišljenim, bogatim koreografijama, maskama, atrakcijama i fascinacijama, koje su plenile u tročasovnoj procesiji. Vedrina boja, raspoloženja, mladalaštva i lepote, ukrašen grad, na hiljade svetiljki, figurina, balona, konfete, šljokice, uzvici i uzdasi oduševljenja poigravali su tih večeri na vrelini julskih noći.

 

Karneval Leskovac se petnaest godina kreće uz padine uspeha i evo ga sada na uzvisini sa koje ponosno gleda na učinjeno i planira dolazeće. Danas Karneval Leskovac ima svoje ime, svoj julski termin i ima grad koji je član Međunarodne federacije karnevalskih gradova Evrope. To je i svojevrstan stvaralački studio iz koga izlaze grupe koje iz godine u godinu na karnevalima u okruženju dobijaju značajna priznanja. Dokaz kvaliteta i pohvale je činjenica da je gradonačelnik Leskovca na čelu FECC-a za Srbiju, što samo govori o tome koliki se značaj u ovog gradu poklanja karnevalskom pokretu.

 

Čim to uslovi ponovo dozvole Karneval Leskovac nastavlja svoj put u pravcu interkontinentalnog, sa više hiljada učesnika, preko 100.000 posmatrača, sa gostima koji će medaljone sećanja sa zadovoljstvom nositi i dugo pamtiti.