Najbolje iz Srbije
26.10.2022. - 09:30
„Čovek može postići sve ako postavi cilj“
Najuspešniji srpski paraolimpijac, Slobodan Adžić iz Niša, u petnaestoj godini je na mašini izgubio obe ruke. Nakon toga, smogao je snage i krenuo je u pravcu borbe - pre svega za školovanje, a onda i u sportu. Ta borba se isplatila, pa je završio Pravni fakultet, a uporedo je godinama nizao dobre sportske rezultate i medalje
On je i dalje naš najuspešnijih sportista sa invaliditetom, sa osvojenih šest medalja na Paralimpijskim igrama i pregrštom najsjanijih odličja na velikim evropskim i svetskim takmičenjima.
Uglavnom ga Nišlije poznaju kao uglednog advokata i čoveka koji je aktivno bio uključen u politički život Srbije. Retko ko zna da je osvajač olimpijskih medalja, ali i nosilac Nacionalnog sportskog priznanja, da predstavlja pravi primer koji treba slediti.
Privatna arhiva
Karijeru sportiste započeo je kao član Atletskog kluba „Železničar“ i Sportskog saveza invalida grada Niša, da bi 1983. godine već učestvovao na Svetskim igrama u Parizu.
Na tim igrama je osvojio srebrnu medalju na 1500 metara i odmah je bio na spisku za paraolimpijske igre u Njujorku. One su se održavale paralelno sa olimpijskim igrama. Na tim paraolimpijskim igrama u Njujorku, 1984. godine, osvaja tri medalje - na 400, 1500 i 5000 metara u kategoriji oštećenja gornjih ekstremiteta.
Nakon tih paraolimpijskih igara, kao reprezentativac učestvovao je na raznim evropskim i svetskim prvenstvima. Usledile su paraolimpijske igre u Seulu, na kojima je ponovo osvojio tri medalje. Kasnije, 1992. godine je učestvovao, kako kaže, sa polovičnim uspehom u Barseloni, a sportsku karijeru je završio u Atlanti 1996. godine. Svoj sportski život pamti po mnogim takmičenjima i borbama.
Tri svetska rekorda postigao je u Asenu na Svetskom prvenstvu u Holandije. Neki su oboreni pre, neki kasnije, dok je rekord na 800 metara oboren tek posle 22 godine.
Privatna arhiva
Paralelno je i učio i bavio se sportom. Podjednako se posvetio i jednoj i drugoj oblasti.
Bio je veoma posvećen i možda jedan od najpripremljenijih sportista na paraolimpijskim igrama. „Imao sam još jedan dodatni problem, takmičio sam se u konkurenciji sa ljudima koji nisu imali jednu šaku, ili jednu ruku, a ja sam imao amputaciju obe ruke“, kaže on.
Atletika je, kaže, kod njega stvorila posebnu filozofiju života, koja mu je dosta pomogla u životu.
Privatna arhiva
„Kada neko trči i prelazi svoje granice, svoje limite, i kada tome nema kraja, onda zaista uvidite da zapravo ne postoji limit. Tako je i u životu. Sve se može postići ako čovek postavi sebi cilj i odredi metode kako će taj cilj da ostvari“, reči su Adžića.
Jedan je od retkih koji je dobio Nacionalno priznanje, ali i priznanja Grada Niša.
Privatna arhiva
Adžić je pozvao sve mlade ljude, ne samo invalide, da se sportom bave, jer je sport nešto najlepše. Za sportiste sa hedikepom je bavljenje sportom još za stepenicu značajnije, jer oni moraju da podignu nivo svoje fizičke sposobnosti na nivo čoveka bez hendikepa, a ciljajući dobar rezultat na međunarodnoj sportskoj sceni, potrebno je da se podignu i iznad toga.
Adžić se danas uspešno bavi advokaturom, ali i dalje igra fudbal sa društvom i ponekada, kako kaže, lagano trčkara.
