Čuvar muzejskih tajni u Leskovcu

Nebojša Dimitrijević je rođen u Nišu 1983. godine. Osnovne studije arheologije završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske studije na Filozofskom i Geografskom fakultetu sa prosečnom ocenom 10. Zaposlen je u Narodnom muzeju u Leskovcu od 2012. godine kao kustos arheolog, rukovalac zbrike Numizmatika i Epigrafski spomenici. Zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih leskovački muzej istinski je čuvar kulturne i istorijske baštine našeg kraja, koji svake godine postavlja sve veće i zahtevnije ciljeve i niže zapažene rezultate. Kao kustos i vodič proveo je više od 15.000 domaćih i inostranih posetilaca kroz muzej, među kojima i predsednik, premijer, ministiri kulture, obrazovanja, 54 ambasadora, članovi kraljevske porodice, 257 profesora iz arheologa iz čitavog sveta, i upoznao ih sa bogatim kulturno istorijskim nasleđem našeg kraja. Upravo je zahvaljujući svojoj istinskoj strasti ka svom poslu i poneo titulu zvanično najboljeg kustosa u Srbiji.

 

Nebojša je svojim radom i zalaganjem doprineo, samostalno ili u koautorstvu, realizaciji više projekata, među kojima je i projekat „Dodirni prošlost – Vidi njihovim očima“, koji promoviše inkluziju za koji je grad Leskovac dobio nagradu za pristupačnost od zaštitnika građana. „Taktilnu izložbu „Dodirni prošlost“ pratile su radionice za decu koje su pokazale koliko je teško onima sa oštećenim vidom. Deci iz škola stavljali smo poveze preko očiju, a oni bi prateći taktilnu stazu dolazili do predmeta, opipavali ih i zatim imali zadatak da ih nacrtaju. Oko 95 odsto dece uspelo je da nacrta zadati predmet, uključili su sva čula, tako da je bilo veoma interesantno i poučno za njih“, poručuje domaćin muzeja. Ova izložba sa 19 predmeta od neolita do srednjeg veka deo je stalne postavke muzeja. Kroz čitav muzej postoji vodič na Brajevom pismu, specijalne naočare sa različitim dioptrijama za uvećanje predmeta, kao i tableti sa znakovnim vođenjem kroz postavke jer svako od nas, bez obzira na svoje različitosti, treba da oseti duh ove kulturne znamenitosti, nepravedno zaboravljene i zapostavljene u digitalnom svetu.

 

Konceptu realizacije nove postavke muzeja „Leskovac – Srpski Mančester 1887–1941“ doprineo je upravao Nebojša. Ovaj vremeplov leskovačkog kraja oslikava najznačajniji istorijski period grada Leskovca, period između dva svetska rata, kada je turska kasaba na Veternici pretvorena u trgovački i industrijski centar Evrope. On je, takođe, učestvovao i vodio više arheoloških iskopavanja u Srbiji i inostranstvu. Samostalno ili u koautorstvu, organizovao je veliki broj dečijih edukativnih radionica i inkluzivnih dečijih radionica. Autor je knjige o Leskovcu „Leskovac 101“, kataloga „Papirni Novac Srbije i Jugoslavije 1878–1996“ i koautor knjige „Svetlopisi vremena – Leskovac i njegovi ljudi 1878–1941“. Na promaciji knjige ,,Leskovac 101“ sala je bila mala da primi sve one koji su želeli da čuju autora publikacije objavljenoj u cilju približavanja leskovačkih korena pre svega mlađoj publici. „Namera mi je bila da, kada pročitaju knjigu, budu ponosni na svoj grad. I da jednog dana kada ga napuste, kao studenti ili odrasli, sa sobom mogu da ponesu deo te istorije“, ističe Dimitrijević. Učesnik i izlagač na više domaćih i stranih konferencija na temu muzeologije i kulture, „Vaspitati kulturom“, „MeetSeeDo“, „Muzej u 21. veku“, saradnik na projektima Kulturnog centra, Centra za stručno usavršavanja i Turističke organizacije Leskovac primer je svim Leskovčanima da je ljubav prema poslu preduslov za velike stvari.

 

„Poslednjih decenija naše društvo pretrpelo je velike promene, naročito u kulturi, izgubili smo muzejsku publiku i interesovanje. Po definiciji zadatak muzeja je da čuva, štiti i prezentuje, a naš je i da vratimo publiku u muzeje. Ljudi treba da shvate zbog čega su muzeji važni u njihovim životima, da mi čuvamo identitet onih koji su ovde živeli hiljadama godina. I ljudi koji sada žive nekada će biti deo prošlosti i svako od nas želi da ostavi trag“, poručuje Dimitrijević, jer muzeji čuvaju sve zbog čega smo postali ono što smo danas.