Čuvena "romska duša" sa severozapada Vojvodine

Ivica Mišković iz Bačkog Monoštora jedan je od mnogobrojnih Roma u selu koji ne dozvoljava da se tradicija ovog naroda zaboravi. U njegovom etno restoranu ,,Romska duša“ mogu se probati gastronomski romski specijaliteti, među kojima je najtraženija masna pogača, a zahvaljujući autentičnoj romskoj etno kući koju je napravio, svi zainteresovani mogu se upoznati sa istorijom Roma sa severozapada Vojvodine.

 

Ovaj svestrani Monoštorac nadaleko je poznat i po izuzetnom muzičkom talentu koji je nasledio od svojih predaka.

 

„Jako je bitno da se sačuva tradicija, da znaju ljudi kako su potekli, odakle su došli, šta su radili. Zato sam i napravio cigansku etno kuću i ciganski etno restoran“, priča Ivica Mišković i objašnjava kako je kuću podigao od temelja, isključivo od prirodnih materijala.

 

„Ova kuća je napravljena od blata, od trske i od drveta. U pitanju je sve što se moglo naći u prirodi, jer naši ljudi su ovde uglavnom živeli pored korita Dunava i oni su tamo mogli sebi nabaviti sirovine. Uglavnom su bili koritari i svirači“, kaže Ivica.

 

Romska etno kuća u Bačkom Monoštoru napravljena je po uzoru na kuće u kakvima se nekada živelo. U tako malim kućama živelo je po 5,6 članova porodice. Bilo je mnogo skromnije nego sad, ali su, prema rečima našeg sagovornika, svi bili zadovoljni.

 

„Muzikom su se bavili svi moji, i deda, i tata, i stričevi. Oni su bili jedan od najpopularnijih orkestara. Međutim, kad sam ostao bez oca, majka mi se nije slagala sa tim da sviram, iako sam od malena pokazivao talenat. Završio sam školu, radio sam. Kosio sam trsku, bio sam kočijaš, bio sam svašta u životu. Mama kad je shvatila da od toga nema zarade, jednostavno mi je dozvolila da počnem da sviram. Svirao sam najviše u Hrvatskoj, između ostalog po njihovim etno kućama i onda je došla ideja da i sam napravim cigansku etno kuću, da bih mogao da reklamiram kulturu, hranu i muziku Roma“, priseća se Mišković.

 

Prema njegovim rečima, veoma je ponosan na ono što je stvorio, a kako kaže, uglavnom je sve stekao zahvaljujući muziciranju.

 

„Za nekoga ko svira ljudima važe određena pravila. Moraš uvek biti doteran, sređen, sa pozitivnom energijom. Bez obzira kakvih problema imao, ti uvek moraš biti pozitivan, nasmejan, znati prići gostu. Jednostavno, moraš znati svoj zanat. Ponosan sam što sam, zahvaljujući uveseljavanju ljudi, od ničega uspeo da napravim nešto. Mogao sam biti i propalica, mogao sam biti sve, ali ja sam ipak krenuo pravim putem. Žao mi je što nisam završio fakultet, jer nisam imao mogućnosti, ali opet, život ide dalje“, zaključuje Ivica Mišković.