Dobar glas daleko se čuje

Genima i mestom rođenja predodređen da peva pravu narodnu muziku, Boban Janošević iz sela pokraj Bora, jedan je od retkih koji čuvaju tradiciju naše izvorne narodne pesme u moru modernih hitova. Po prirodi nasmejan i vedar, uvek rado viđen u svakom društvu, zna da kaže da je ovaj muzički žanr zapravo izabrao njega.

 

Bobanova prava ljubav od malena bila je muzika. Prvi nastup imao je sa svega pet godina i već tada se znalo da će muzika biti njegov život.

 

„Ja sam dete sa sela, rođen sam u selu, živim u selu, volim selo, pevam o selu. Moje selo Brestovac kod Bora pruža mi sve drago. Tu sam zavoleo i prve pesme, tu sam sa pet godina načinio svoje prve muzičke korake", priča nam Boban sa setom u glasu.

 

Boban u izvornoj muzici vlaškog kraja traje već više od pola veka. Ovaj predani čuvar vlaške izvorne pesme ima glas retko lepe boje i snage zbog koga je postao poznat širom naše zemlje.

 

Danas gotovo da nema kulturne manifestacije i festivala u Timočkoj krajini koju ne oplemeni Bobanov glas. Ovaj lirski tenor pobednik je Festivala pevača amatera Srbije 1974. godine sa numerom poznatog bosanskog sevdalije Zaima Imamovića, i to mu je, kako kaže, najdragocenije priznanje.

 

Peva Boban i stare vlaške pesme, pesme nepoznatih autora, snimio je i pedesetak svojih kompozicija. Pored pevačkog umeća, vičan je i sa gitarom i harmonikom. Do sada je, kako voli da se pohvali, sakupio blago od nekoliko hiljada pesama koje ponosno nosi u sebi.

 

Danas, u smiraju muzičke karijere, svoje znanje, ljubav i iskustvo prema ovoj umetnosti voli da podeli sa članovima KUD-a „Đido” Brestovac sa kojima često nastupa na „Susretima sela”, manifestaciji koja je već duže od pola veka u organizaciji ustanove za kulturu Grada Bora, a za koju Boban ističe da mu je jedna od najdražih.

 

Otac dvoje uspešne dece i ponosni deda troje unučadi, često za svoju dušu ume da zapeva jedan od najvećih hitova narodne muzike „Zajdi, zajdi”. Ne tako retko, u društvu voli da pusti glas i na radost svih prisutnih pesmom dočara lepotu vlaškog kraja.

 

Ovaj izvrsni instrumentalista danas predstavlja pravu riznicu muzike i kulture Vlaha, jedinstvene na ovim prostorima. Kako kaže, u ovom životnom pozivu najvažnija je čista ljubav prema muzici i želja da izvornu muziku čuje što više mladih ljudi. Zato on sa ponosom nosi titulu borskog doajena vlaške muzike.