Dunav kod Golupca - ribarski raj

Život na Dunavu, bez obzira na godišnje doba, ne zamire ni kada niske temperature rasteraju šetač - alasi su uvek tu. O tome svedoči i naš najstariji ribar. Slobodan Živanović, koji je i predsednik udruženja ribara Golupca.

 

„Ribarenje je jedan od najstarijih zanata i dostupan je pravim zaljubljenicima u prirodu i život na vodi. Ovaj posao je težak i prljav, na vodi se neretko provede i po dvanaest sati, nekad na vrelom suncu, nekad i na minus deset, ili se dogodi da kući dođeš bez ulova. Pre tridesetak godina, Dunavom je plovilo preko dvesta ribarskih čamaca, da bi ih danas bilo dvadeset. Ljudi su nekad prodavali njive i kupovali čamce, pribor, mreže i pente da bi prehranili svoje porodice, kada je ribarenje bilo način života i uslov opstanka pored reke, koja zna da nagradi ali i da kazni“, kaže ribar Slobodan.

 

Razlog zašto je ovako malo ribara ostalo u opštini Golubac je taj što nema organizovanog otkupa ribe, a i ribari moraju da obezbede dve ribolovačke dozvole koje koštaju preko sto hiljada dinara godišnje.

 

„Jedinu pomoć imamo od opštine Golubac koja odvoji sredstva da bi nama pomogla, jer u ovoj situaciji sa epidemijom mi nemamo kome da plasiramo robu. Stari ribari će izdržati još koju godinu pa idu u zasluženu penziju, zajedno sa čamcem, strukovima i mrežama koji su im donosili sreću i zadovoljstvo, ali i gorčinu. Ostaviće lepe priče o životu koji su posvetili reci, njenim ćudima i vrlinama“, objašnjava Živanović.

 

„Dunav je zbog bogatstva ribom, najatraktivnija lokacija za pecanje i najlepši upravo na mestu gde se u svom toku najšire osmehnuo, a to je Golubac...“, ispričao nam je Slobodan, kome želimo da još dugo uživa u čamcu i u poslu koji najviše voli.