Ima načina da se održi selo

U početku, udruženje su vodile školovane žene, majke i domaćice koje su danju radile na njivi, a uveče se okupljale u Domu kulture. One su tada učile stare srpske zanate, pohađale kurseve krojenja i šivenja. Kasnije se taj rad prenosio i na druge žene, pa nakon kraće pauze udruženje nastavlja rad 2006. godine i danas broji 27 članica.

 

To su vredne i sposobne žene koje čuvaju svoju tradiciju od zaborava i tako je prenose na svoju decu, sa verom da će i oni to kasnije činiti.

 

Verne svojim precima, majkama i bakama, one danas u svom udruženju mogu da se pohvale da čuvaju razne predmete, kao što su krevet na šumu, ćilimi, vezeni stolnjaci, kredenci i niz drugih znamenitosti. Takođe, pored starih predmeta čuvaju i recepte za spravljanje kolača, zimnica, torti i drugih tradicionalnih jela svojih predaka koje koriste prilikom obilaska manifestacija gde predstavljaju svoje selo.

 

Inače, Skobalj oduvek bio i ostao selo bogato narodnim običajima koje su ljudi donosili prilikom naseljavanja ovog dela Smedereva. Sve do sredine 20. veka domaća radinost u selu bila je izuzetno razvijena. Ona se ogledala u narodnom vezu, štrikanju, pletenju, tkanju. Narodna radinost se prenosila sa kolena na koleno, sa majke na ćerku, sa generacije na generaciju što je omogućilo opstanak sela do današnjih dana.

 

Selo Skobalj nadomak Smedereva je bogato svim tim elementima, a Udruženje žena ,,Sekcija žena Skobalj'', zajedno sa Kulturno umetničkim društvom je tu da sva ta blaga čuva i prenosi na svoje potomke.