Istorijski uspeh ženskog malog fudbala

Ukrajinska prestonica Kijev bila je od 12. do 15. avgusta domaćin Svetskog prvenstva u malom fudbalu za devojke i momke u uzrastu do 23 godine, na kom je ženska reprezentacija Srbije osvojila treće mesto. To je prva medalja u istoriji za srpski mali fudbal, bronza koju je zasluženo ponela i Srbobranka Šarolta Fišteš.

 

Srbija je pozvana na Svetsko prvenstvo nakon što je reprezentacija Meksika odustala. Niko nije mogao da se nada medalji, čak ni naše reprezentativke, ali su ipak pokazale klasu i zavredele da budu proglašene za treći najbolji tim planete. Naša Šarlota je jedna od 13 devojaka u tom timu, jedna od dve igračice zadužene za odbranu gola i jedina članica ekipe sa prostora Vojvodine.

 

Dvadesettrogodišnja Šarolta studira u Novom Sadu na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, u malom fudbalu je već dugo. Još u osnovnoj školi je zavolela sport i pronašla se u njemu. „Sve je počelo u mojoj školi „Jovan Jovanović Zmaj “, kada je Kovač Blanka sastavila ekipu za nastup u Nadalju, gde su se igrale utakmice između opštinskih škola. Tada sam prvi put stala na gol i to mi se svidelo. Počela sam da treniram u subotičkom ‘Spartaku’ tokom srednje škole, kasnije sam prešla u Klub malog fudbala „Champions“, a zatim u ‘Morahalomu’ u Mađarskoj. Na DIF-u u Novom Sadu smo takođe oformili ekipu, a na Difovijadi u Budvi smo osvojili srebrnu medalju. Nakon difovijade smo imali turnir u Novom Sadu.

 

Tu nas je primetio trener Siniša Milanov, mene i moje dve drugarice iz Šapca sa kojima studiram, i pozvao nas je da se priključimo reprezentaciji “, počela je svoju priču uspela Šarolta Fišteš.

 

Pripreme za svetsko prvenstvo trajale su mesec dana, pored trenera Milanova u pripremama je učestvovao i trener Lazar Babić. Uspeh u Ukrajini je možda bio neočekivan, ali nikako slučajan.

 

„Put Kijeva smo krenuli 10. avgusta, vožnja je trajala 22 sata, ni malo nam nije bilo lako, brojne zdravstvene provere, PSR testovi i na granici, a već 12. avgusta smo igrali prvu utakmicu u grupi. Pobedile smo Indijke ubedljivo sa 18: 1.

 

U drugom susretu smo izgubili od Egipta sa minimalnom prednošću, a kako su nam za prolaz dalje bile potrebne dve pobede, morale smo da pobedimo Ukrajinu, što smo i učinili sa 4 data gola, bez i jednog primljenog. U polu-finalu smo se susreli sa Amerikankama, najboljom selekcijom na turniru. Bile su toliko jake da smo mogle samo da se branimo, ali poraz nije bio strašan, samo 2: 0. One su sve druge timove pobeđivale sa velikim brojem datih golova, valjda su nas zato i zavolele, jer smo igrale čvrsto i nismo se predavale. U utakmici za treće mesto su navijali za nas. Amerika da navija za Srbiju u nekom sportu, mislim da će se svako složiti sa mnom da je to nešto što se retko vidi. To je bio možda i najzanimljiviji detalj sa prvenstva“, uz osmeh nam priča Šarlota i dodaje da su reprezentativne Sjedinjene Američke Države tražile da se slikaju samo sa srpskim timom.

 

U borbi za bronzu Srbija se ponovo susrela sa Egiptom, i kako to obično biva na ovakvim takmičenjima, revanširala im se za poraz u grupi. Savladane su Egipćanke sa 6:1. „Nezaboravno iskustvo za mene, tek sam se vratila s puta i mislim da još nisam svesna šta smo napravile. Odmah po osvajanju medalje smo proslavile, nismo mogli da čekamo povratak kući. Nosim iz Kijeva najlepše uspomene, iako nismo imali vremena da istražujemo grad, provele smo se baš dobro. Zbog broja odigranih utakmica u svega par dana, a i zbog velikih vrućina, grad smo gledali iz autobusa. Domaćini su nam organizovali vožnje kako bi smo bar malo upoznali Kijev i mogu reći da je prelep“.

 

Veliki uspeh naših mladih fudbalerki tek će odjeknuti, bar u sredinama iz kojih dolaze. Sigurno će biti još devojčica koje će želeti da krenu njihovim stopama. Mali fudbal u ženskoj konkurenciji postoji u velikim gradovima, a lako bi mogao da nađe svoje mesto i u manjim sredinama. Dovoljno je za početak okupiti 6 devojčica i eto ekipe. Šarolta Fišteš nada se da će njihov uspeh podstaći razvoj ovog brzog i atraktivnog sporta. Treba samo malo volje i entuzijazma.