Jedina žena harmonikaš u selu

Jedan od kulturnih identiteta Stapara, sela nadomak Sombora, svakako je i harmonika. Ovo mesto nadaleko je čuveno po velikom broju harmonikaša, a jedina žena harmonikaš trenutno u Staparu zove se Vesna Ivkov, inače profesor Univerziteta u Novom Sadu.

 

Osvojila je brojne nagrade, kako državne, tako i međunarodne, u solo i u orkestarskom izvođenju. Ostvarila je značajne rezultate na polju istraživanja i objavljivanja naučnih radova. Orijentacija joj je proučavanje harmonike na ovim prostorima, što je naišlo na izuzetan prijem kod stručnjaka etnomuzikologije u inostranstvu. Na Univerzitetu u Novom Sadu doktorirala je u domenu etnomuzikologije, a potom opet na istom Univerzuitetu, sa međunarodnom komisijom, odbranila drugu doktorsku disertaciju iz domena interdisciplinarnih oblasti, etnomuzikologije i muzičke pedagogije.

 

Kako saznajemo od Vesne Ivkov, Stapar je poznato mesto u Vojvodini, pa i šire, po broju harmonikaša koji su nekada bili i koji su trenutno aktivni.

 

„Trenutno imamo sigurno oko tridesetak harmonikaša. Mogu da kažem da sam jedina žena harmonikaš u selu i na to sam veoma ponosna“, kaže Vesna koja je rođena u muzičkoj porodici.

 

„Moj otac Srboslav je istaknuti umetnik, izvođač na ovom instrumentu i dobitnik svih prestižnih nagrada u bivšoj Jugoslaviji. Uz njega sam upoznala taj instrument, zasvirala, prvenstveno uz njegovu pomoć, a kasnije sam imala tu čast i da sviram sa njim. On je uglavnom svirao prvu harmoniku, a ja sam pratila, svirala drugu harmoniku i to je rezultiralo brojnim radijskim i televizijskim snimanjima na nacionalnoj frekvenciji, dok je moje neko solističko izvođenje bilo zabeleženo i na državnim televizijama u inostranstvu“, priča Ivkov.

 

Slušajući očeve pripreme pred koncertne turneje koje je imao sa vrsnim izvođačima narodne i novokomponovane muzike na tlu bivše Jugoslavije, Vesna je od malena spoznala koliko je zanimljiv i sadržajan život umetnika. To je svakako bio jedan od razloga koji je presudio da i sama odabere harmoniku i muziku za svoj životni poziv.

 

„Iako sam jedina žena harmonikaš u selu, to je u većim gradovima drugačije. U Novom Sadu, gde sam otišla u srednju muzičku školu, to je bilo posve normalno. Čak je veći broj devojaka bio u odnosu na momke koji su svirali harmoniku. Osim od porodice, tokom svoje karijere sam imala i veliku podršku svoje sredine i to mi je davalo motiv za dalje napredovanje. Trenutno sam vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu, radim na Akademiji umetnosti i rukovodilac sam studijskog programa Etnomuzikologija“, kaže Vesna i dodaje kako je za nju predavačka delatnost veliki izazov, iako u prosveti radi već 26 godina, počevši od osnovne i srednje muzičke škole u Somboru, Pedagoškog fakulteta u Somboru, pa do Akademije umetnosti u Novom Sadu.

 

„Rad sa mladima za mene predstavlja poseban izazov. Taj kontakt sa studentima koji žele da se afirmišu na polju nauke, muzike, umetnosti, kulture uopšte, za mene je to zaista velika čast i ta saradnja sa njima, moje prenošenje iskustva i znanja njima, vidim da donosi dobre rezultate. Naravno, ono što nas sada karakteriše kao studijski program etnomuzikologije jeste to da je kod nas intenzivan spoj teorije i prakse. Naši studenti se bave proučavanjem muzičkog folklora Srba i drugih nacionalnih zajednica, kako u Vojvodini, tako u Srbiji, pa i šire, na raznim nivoima studija, od osnovnih, master, do doktorskih“, objašnjava Ivkov.

 

Vesna ističe kako Akademiju u Novom sadu karakteriše to da su studenti pripadnici različitih nacionalnih zajednica koji se međusobno, kroz umetnost, muziku i nauku bolje upoznaju.

 

Zbog rođenja deteta, Ivkov je donekle napravila pauzu, ali sada već ima u planu da ponovo postane deo nekih naših kultnih emisija. Takođe, nastaviće negovati i izvođaštvo na harmonici, a što je, kako sama kaže, njen identitet.

 

Osim svojim studentima, ljubav ka muzici Vesna svakodnevno prenosi i na svog sina.

 

„Moj sin već pokazuje ljubav ka muzici, ali gledam da se prema njemu postavim onako kako su i moji roditelji prema meni, da savlađujemo korak po korak i da osluškujem njegove želje i stremljenja, a naravno da to sve sada ide uz igru“, priča naša sagovornica.