Kao mladić – srbobranski trkač Dušan Srdanov

Uz Dušana su trčali mlađi trkači Slobodan Miković i Dejan Ratkovica, dok se Nikola Krga oprobao na kraćoj stazi.

 

Dušan je i pored bola u leđima, povrede mišića sa kojom trči mesecima, uspeo da ostvari veliki uspeh u komšijskoj opštini, gde je nagrađen peharom.

 

„Povreda se pojavila na trci u Kanjiži, to je bio prvi put da sam morao da napustim neko takmičenje za sve ove godine trčanja. Napravio sam posle toga malu pauzu, a zatim sam nedovoljno oporavljen, ali nestrpljiv i željan trčanja i nadmetanja, učestvovao u trci u Subotici, gde sam za sat vremena prešao 10 kilometara. Imao sam nedelju dana da se odmorim, nisam trenirao, i otišao sam u Vrbas gde sam popravio vreme, istu dužinu sam prešao za 56 minuta. Dok sam trčao prve kilometre osećao sam bol, ali sam prebrodio to. Zadovoljan sam uspehom i idem dalje, dobar rezultat postignut je i u trci u Bačkoj Topoli, samo da me zdravlje posluži”, sa osmehom na licu prepričava Srdanov, za koga odustajanje jednostavno nije nešto o čemu razmišlja.

 

Trčanje, kao rekreativni sport, uglavnom privuče ljude u tridesetim, ili čak četrdesetim godinama, tada se počne i zatim nema stajanja, neki od učesnika trka po Vojvodini imaju i po 80 godina. Trčanje ima neku posebnu draž, potpuno obuzme čoveka, konstantno se pomeraju distance i postignuta vremena, to ume da probudi takmičarski duh i kod najletargičnijih osoba.

 

Srdanov kaže da za poslednjih 30 godina nijednom nije propustio trku u Apatinu.

 

„Prošle godine je u Apatinu učestvovalo šest ili sedam Srbobranaca, skup je kod Banje Junaković u jednom prelepom ambijentu, organizacija trke je vrhunska, i tamo sam prošle godine bio prvi. Naravno, nisu rezultati na tim takmičenjima u prvom planu, novac nikako nije motiv, druženje je najbolji deo svega toga. Jasno je da kao i u svakom pojedinačnom sportu svako trči za sebe i zbog sebe, to je naš način da vodimo računa o zdravlju, da budemo aktivni i vitalni, ali ipak mi na svim tim gostovanjima predstavljamo i mesto iz koga dolazimo. Ima nas desetak koji se aktivno takmičimo, gde god da se pojavimo već nas svi znaju i upoznati su sa tim da iz Srbobrana dolaze dobri učesnici. Bilo bi lepo kada bi smo i mi njih mogli da pozovemo na našu trku, siguran sam da bi odziv bio velik”, dodaje Dušan i nastavlja.

 

„Ceo život radim teške fizičke poslove, sad radim u plastenicima, to je dug i mukotrpan posao, ipak pronađem vremena i za trčanje. Pitaju me ljudi: -Zar ti nije dosta? Umoran si, zar ne bi bilo bolje da odmaraš kad završiš sa poslom? Ja im uvek odgovorim isto, mene trčanje odmara, jer ono oporavlja duh i čini da se osećam kao da sam mlad”, poruka je Dušana Srdanova.