Najbolje iz Srbije
28.06.2021. - 09:30
Kozji sir iz Vranja na trpezama širom regiona
Dejan Stajić iz Vranja svetli je primer mladog čoveka, ekonomiste, koji se po završetku školovanja vratio u rodni grad i krenuo da gradi karijeru na dedovini. U selu Toplac, sedam kilometara od grada Vranja, osnovao je ,,Gazdinstvo Stajić'' i sa porodicom započeo sopstveni posao u proizvodnji sireva.
,,Vratili smo se svojim korenima i imanju, sa ciljem da sprečimo zarastanje prelepih livada u šume, kao i da nekada obradive njive zarasle u korov pretvorimo u pašnjake. Uz puno truda uspeli smo da im vratimo njihov stari - prirodni sjaj i osnovali ,,Gazdinstvo Stajić”, priča Dejan kako su izgledali njihovi prvi koraci.
U oktobru 2016. godine na gazdinstvo su stigli i prvi stanari. Bile su to dve kozice, Alba i Lika, kao i švajcarski ovčar, Rico, star tek dva meseca. Tako je sve počelo. Stajići su se beskrajno radovali jer je njihov dolazak značio da san postaje stvarnost. Iako je nova stvarnost nosila sa sobom brojne probleme, pozitivna energija kojom životinje zrače vodila ih je napred.
Čvrsto je odlučio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira, te je tako na prostranim pašnjacima u okolini sela Toplac napravio farmu koza, nastanivši pedesetak rasnih koza - francuskih alpina. Reč je o rasi koja potiče sa francuskih Alpa i koja daje znatno više mleka u odnosu na druge vrste. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana. Uz sve to, ova rasa koza veoma je prilagodljiva različitim uslovima gajenja, otporna na bolesti, a muzni vek je i od sedam do deset godina.
„Ispostavilo se da alpska sorta koza u svojoj ishrani koristi desetostruko više vrsta biljaka nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim svojstvima i nutritivnim vrednostima. Takođe, proizvodi koji se dobijaju od alpske koze ne nalaze se često na tržištu, te su zbog toga na ceni“, naglašava Stajić. Lako prilagodljive, uz posvećenost i brigu članova porodice Stajić, koze su veoma dobro napredovale na gazdinstvu, a bogati pašnjaci doprineli su da u startu daju prinose mleka neophodne za proizvodnju sira.
,,Nedugo zatim cilj je ostvaren, nastali su prirodni domaći proizvodi ,,Gazdinstva Stajić”, a samim tim i velika potražnja za prirodnim domaćim kozjim sirevima. Naši sirevi sada su na meniju vrhunskih restorana, hotela ali i brojnih domaćinstava na teritoriji Vranja, Skoplja, Beograda…
Potražnja je velika tako da se ponekad na isporuku čeka i do 30 dana. Veliki trud ulažu svi zaposleni, počev od ljudi koji se brinu o kozama, preko onih koji se bave preradom mleka i proizvodnjom sireva, do kreativnog tima naših PR menadžera, dizajnera, fotografa da bi ,,Gazdinstvo Stajić” sada bilo već prepoznatljivo. Osvajamo tržište i polako postajemo brend juga Srbije“, ističe Dejan Stajić.
Dejan i njegov tim predano su radili na promociji proizvoda ,,Gazdinstva Stajić’’, a njihov kvalitet prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali stalni kupci. Takođe, proizvodni program ,,Gazdinstva Stajić“ promovisan je na brojnim manifestacijama, ne samo u gradu, već i širom zemlje.
Proizvodi ,,Gazdinstva Stajić“ našli su se na sajmovima u Novom Sadu i u Solunu, a zaposleni se redovno usavršavaju na brojnim seminarima u zemlji i okruženju, pre svega Makedoniji i Grčkoj.
Da, osim kvaliteta, i pakovanje prodaje robu potvrdila je Dejanova ideja da sir pakuje i prodaje u drvenim kačicama proizvodenim na tradicionalan način, pa tako upakovan sir transportuje i kupcima širom Srbije, Makedonije i Hrvatske…
Iskreno veruje da se uz dobru ideju trud i upornost uvek isplate. Takođe, smatra da rezultati nikada ne izostaju ako se uz sve to primeni i stečeno znanje. Mladim ljudima poručuje da slede svoje snove, veruju u sebe, budu uporni i uspeh je neminovan.