Najbolje iz Srbije
09.12.2020. - 09:30
Ljubav prema konjima razvija porodični biznis
Nedaleko od Bora, u Zlotu, najlepšem selu Timočke Krajine, ušuškalo se imanje Simića na kome slobodno galopira trinaest konja. Ovo neobično krdo u vlasništvu je Ane i Aleksandra koji više od jedne decenije sa puno ljubavi i pažnje vode brigu o ovim životinjama
„Ljubav prema konjima rodila se još u detinjstvu kada sam zbog škole jahanja odlazila u drugi grad”, počinje priču Ana i dodaje da je kao devojčica novac od užine odvajala kako bi kupila svog prvog konja.
„Sećam se, kada sam videla Torinu, znala sam da je to moj konj. Engleska polukrvna trkačka kobila. Ona je moj najbolji prijatelj i upravo je ta ljubav dobrim delom uticala na to da ostanemo u selu i bavimo se uzgojem konja”, priseća se Ana.
Privatna arhiva
Svakog konja Simići paze kao da im je rod rođeni. Vode računa o njihovoj ishrani, kupuju profesionalne samare i brinu o njihovim kopitima. Maršal, Talija, Šiba, Zlatko, Grom, Šmizla… - svaki ima ime i posebno mesto u krdu, a svaki jahač ima svog najdražeg konja.
Aleksandrov saveznik u trci je Zlatko, polukrvni crni konj, sa kojim je zabeležio i najbolji takmičarski rezultat osvojivši drugo mesto na republičkom takmičenju 2015. godine. Aca ga neretko obraduje svojim poljupcima, jer kad se sastanu vidi se kolika je to ljubav i koliko se poštuju.
Privatna arhiva
„Sa razlogom je ponosan garavi mešanac, naprosto nam oduzima dah u galopu”, sa ponosom priča Aca.
Ovaj mladi bračni par rešio je da ostane na porodičnom imanju u Zlotu i posveti se uzgoju konja, profesionalnom i rekreativnom jahanju. Školu jahanja imaju već skoro pet godina, a polaznici su ulavnom deca, ali ima i odraslih koji žele da se oprobaju u jahanju. Kako kažu, srećni su jer su uspeli da spoje zadovoljstvo i posao.
Privatna arhiva
„Na samom početku, ljudi moraju naučiti da se zbliže sa tom životinjom i da joj korak po korak ukazuju svoju pažnju. Jako je bitno da dete pokaže ljubav prema konju, to pokreće čitavu priču i dešava se čarolija. Deca nauče da se brinu o drugom biću i shvate da konj nije sredstvo za igru, već saborac u hodu i drug za uspeh”, dočarava Aleksandar, objašnjavajući da jahanje nije običan sport.
Privatna arhiva
Simići već godinama, uz pomoć Grada i finansijskih sredstava koja su u budžetu odvojena za sportske organizacije, obnavljaju konjsku opremu kako bi jahačima pružili što bolje uslove za usavršavanje. U planu im je da prošire svoju turističku ponudu i oforme takmičarski manjež na kome će moći da se održavaju manja takmičenja u raznim disciplinama konjičkog sporta.
