Najbolje iz Srbije
16.11.2020. - 09:32
Ljubav prema ljudima u kockici čokolade
Posle trinaest godina provedenih u Beogradu Jovana Aćimović vratila se u Alibunar, a sa sobom je ponela čokoladu i ljubav koju je razvila prema njoj
Nežnost koju nosi banatska ravnica rado poredi sa tokom istopljene čokolade koja klizi sa ivica činije. Mir kojim odišu prevoji na kojima je odrasla voli da kaže da danas ispunjava strpljenjem njene ruke dok filigranskim detaljima ukrašava ručno rađene kutije od čokolade.
Privatna arhiva
„Veoma je važno da ste naučeni da za velike snove nikada nije kasno, a da mali snovi ne postoje“, počinje Jovana priču o onome što često voli da nazove plesom, a ne poslom. Diplomirani ekonomista, nakon zvanja farmaceutskog tehničara, sa ljubavlju i raširenih ruku prigrlio je zvanje čokolaterijera. Radionica „Ukus ljubavi” koju je otvorila postoji od 2019. godine, a kako kaže, sa čokoladom se druži još od 2017. godine kada je sasvim slučajno uhvaćena u magičnu mrežu mogućnosti.
„Posao ekonomiste je u meni izazivao želju za napretkom, s tim što se taj napredak zasnivao na hijerarhijskom i materijalnom. Nisam bila nezadovoljna, ali nisam bila srećna. Kada sam se odlučila da izađem iz ekonomije bila sam svesna da ono što je postao moj san i želja traži mnogo, ali sam verovala da ću mnogo i dobiti. Najveća podrška u svemu mi je porodica koja uvek i bezrezervno stoji uz mene.“
Poslednje na čemu je radila je replika Hrama Svetog Save, koja se nalazi izložena u Muzeju čokolade u Beogradu, a ono što ističe jesu ljudi, ljudi koji na otvorenu emociju i lepotu odgovaraju čistim srcem.
Privatna arhiva
„Kada stojite uz nešto što je vaša ruka napravila, svesni da bez upotrebe modli i kalupa nemate na tom radu niti jednu savršenu liniju. Stojite uz ono što ste vi, što je vaša sadašnjost. Najbolje od sebe što ste mogli dati. Ogoljeni, čekajući reakciju. A ono što dobijete je divljenje odraslih ljudi, dobijete dečje iskrene i oduševljene poglede. Dobijete sve ono što ste uložili u rad - ljubav, ali nekoliko puta veću, na mnogo načina drugačiju.“
Jovana u radu koristi alat koji često nije namenjen za čokoladu, ali je moguće sterilisati ga i tako mu dodeliti novu svrhu, poput hirurškog skalpela kojim izrađuje svoje magične kutije od čokolade u koje pakuje praline sa mekim punjenjem.
Voli da kaže da je mir koji je dotakla vrativši se u rodno mesto, deo njenog rada. Oaza koju je napravila u tišini svoje radionice dozvolila je mašti da obriše granice nemogućeg.
Privatna arhiva
„Kada imate želju, kažite je naglas, onda vam ono dete u vama neće dozvoliti da odustanete čak i kada postane teško. A postane. Okružite se ljudima koji veruju, veruju u vaš san, ali imaju i svoje snove. Poštujte ono što nosite u sebi. Verujte da sve se može. Baš onako i onde gde vi poželite.“
Jovana u razgovoru šalje jasnu poruku da je sve moguće i da život u gradu nije uslov za uspeh. „Za uspeh su vam potrebni dobro definisani snovi i ciljevi, podrška onih koje volite i sati rada i učenja ljubavlju utkani u svaki proizvod koji iz radionice izađe“, kaže dok nam pokazuje fotografije Alibunara i njenih radova koji su u njemu rođeni.
