Mladi naučnik znanjem otvara sva vrata

Još kao osnovac u Ćupriji Milan je znao, ili, možda pre onako dečački maštao da njegov životni poziv bude nauka, ali ne teoretska, suvoparna, već praktična od koje će svet oko njega imati koristi. Petnaestak godina kasnije, sa nepunih 25 godina života, Milan je stigao da bude naučni saradnik u inovacionom centru planetarnog giganta hemijske industrije, „Prokter end Gembla“ u Briselu.

 

Da će Milan Pavlović svoj obrazovni put drugačije utabati nego vršnjaci pokazao je već u srednjoj školi. U drugoj godini gimnazije konkuriše, a onda još samo sa jednim vršnjakom iz Srbije stiče privilegiju da upiše prestižnu londonsku „Čigvel skul“.

 

Londonsku školu uspešno završava, usput osvajajući medalje na britanskim olimpijadama iz bilogije i hemije. To mu otvara vrata još elitnijeg „Impirijal kolidž“ u Londonu i mnogih drugih evropskih univerziteta, ali se Milan odlučuje da studiranje nastavi u domovini. Upisuje Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu na smeru Hemijsko inženjerstvo.

 

Tokom studiranja aktivno učestvuje u naučno-istraživačkom radu, a shodno dečačkim željama da njegova nauka bude praktična, na stručnim seminarima predstavlja vrlo primećen naučni rad o razvoju obloga za rane na bazi agligantnog gela sa primesama nanočestica srebra i meda. Podrazumevalo se da studije završi u roku, ali nije imao ambicije da bude najbolji. Ipak - bio je.

 

Redovne, akademske studije završio je prosekom 9,96, a master 9,88 i razumljivo postao student generacije. „O tome ne razmišljate dok studirate, to nekako dođe samo od sebe, uz rad, ali u svakom slučaju je prijatno biti prvi u jednoj sjajnoj generaciji studenata“ - kaže Milan danas, a to što je bio najbolji na studijama omogućilo mu je da bira gde će da nastavi obrazovanje. Opredelio se za Japan i labaratoriju pri univerzitetu Sendai, a posle završenih master studija odlazi u Belgiju na praksu u „Prokter end Gembl“.

 

Kad se ne bavi naukom i stručnim usavršavanjem Milan Pavlović najviše voli da vreme posveti fudbalu i putovanjima. Fudbal igra od malih nogu, i dan danas, kad god se okupi ekipa, nađe vreme za „fudbalicu“. Ali, uz pravi fudbal obožava i onaj virtuelni. Najčešći protivnik mu je stariji brat sa kojim je, priseća se danas Milan, krišom od roditelja i kradući od spavanja, igrao „plejstejšn“. To rivalstvo traje i danas. Čak i kad su na različitim kontinetima odigraju po neku utakmicu.

 

Strast za putovanjima je novijeg datuma i svaki slobodan trenutak (ali baš svaki, naglašava Milan) koristi za pakovanje kofera. Ako se nekako uklopi, kao 2018 godine, da se igra Svetsko prvenstvo u fudbalu, eto njega u Francuskoj. Em uživaš u fudbalu, em upoznaš jednu od najzanimljivijih zemalja na svetu. Ili na Kopaoniku, nekom muzičkom festivalu, svejedno je, kaže, bitno je da na nekom drugom mestu imaš priliku da upoznaš puno zanimljivih ljudi.

 

Milan amaterski svira gitaru, kao dete je bio plivač koji obećava i šahista koji još više obećava, glumio je u amaterskim pozorištima u Beogradu i Londonu, trenutno uči španski i čeka da se završi Kovid pandemija koja mu je pomrsila neke planove. Ne one poslovne, već turističke pre svega.

 

Za Milana Pavlovića, mladog čoveka iz Ćuprije, širom su otvorena vrata velikog uspeha i karijere u bilo kom delu sveta. Ustvari, ta vrata uspeha on je sam, vrlo uporno godinama otvarao ključem znanja i velikog rada. Ipak, sebe ne vidi u velikom svetu. „Nekako osećam da mi je mesto u Srbiji i da tu mogu da postignem najviše“- kaže Milan ističući da želi da ostvari ono što je započeo, da u ovoj godini u Srbiji zaživi digitalni „Startap“ projekat kao matica niza takođe digitalnih preduzeća koji će povezati IT sektor i hemijsko inženjerstvo.