Moj uspeh je složna porodica

Miroslav Vukajlović, danas uspešan mladi farmer iz Mišićeva kraj Subotice, u svet stočarstva krenuo je od nule. Rođen u istom selu, ostao je na dedovini i rešio da svojim radom obezbedi izvesnu budućnost svojoj porodici i deci. Suprugom Danijelom oženio se, kaže, veoma mlad, zasukali su rukave, prolili mnogo znoja, odrekli se godišnjih odmora i prava na bolovanje i uspeli su da stvore svoju farmu, ali, ono što je još vrednije od toga - sačuvali su zdravu, domaćinsku porodicu koja odiše ljubavlju i slogom.

 

U svet stočarstva zakoračio je, kaže, rođenjem. Njegovi roditelji imali su dve-tri krave, a kako je rastao, pomagao im je oko poslova i naučio mnogo toga u poljoprivredi. Kada je stasao nije imao posao, pa je odlučio da sam odredi svoju budućnost.

 

„Vredno i složno, moja supruga i ja radili smo svakog dana. Ustajemo u zoru, radimo bez dana odmora, bez slobodnog vikenda. Osam godina nismo bili ni na godišnjem odmoru. Ranije smo, dok su deca bila mala, letovali tako što prvo odemo jedan sin i ja na odmor, a kada se vratimo ide supruga sa drugim sinom. Deca su porasla i idu sama na odmore, a moja Danijela i ja nemamo ni dana slobodnog vremena“, kaže Miroslav.

 

Na farmi Vukajlović danas ima 40 mlečnih krava. Osim toga on obrađuje 32 hektara državnog zemljišta koje je dobio u zakup, gde proizvodi hranu za stoku. U svim poslovima danas, Miroslavu i Danijeli pomaže mlađi sin koji već sa devetnaest godina ima svoje gazdinstvo. Stariji sin Vukajlovića pomaže u poslovima na farmi, ali poljoprivreda nije njegovo zanimanje.

 

„Biti farmer je težak i naporan posao. Radi se od jutra do večeri, ali kada čovek vidi da ono za šta se toliko trudi napreduje, nije mu žao što se ne štedi. Mi smo organizovani kao u maloj firmi, svako zna svoj zadatak i jedino tako možemo sve da postignemo“, priča Vukajlović.

 

Nije farma Vukajlovića najveća u kraju, niti se njihovo bogatstvo meri brojem grla ili litrima prodatog mleka, već je ono što ih izdvaja od drugih harmonija i sloga u kojoj živi ova porodica.

 

„Danas mogu ponosno da kažem da sam srećan, tu sam svoj na svome, imam sve što mi je potrebno, a to je moja srećna porodica. Kada smo se Danijela i ja venčali nismo imali ništa. Prošle su godine u kojima smo prolili mnogo znoja, odrekli se mnogo toga, ali je vredelo. Ne toliko u finansijskom smislu, jer ono što mi imamo i što nas ispunjava novac ne može da kupi. To je dom jedne zdrave porodice u pravom smislu te reči, mnogo vremena provodimo zajedno, uvek smo na okupu, složni smo, volimo se i uživamo u svakom trenutku. Što se novca koji zaradimo tiče imamo dovoljno i zadovoljni smo time“, objašnjava Vukajlović.

 

Mladi ljudi bi, ističe Vukajlović, mogli svoju budućnost da vide na selu. „Potrebno ih je stimulisati kako bi shvatili da svojim radom i upornošću mogu da izgrade bolje sutra“, dodaje Vukajlović.