Najbolje iz Srbije
18.06.2021. - 09:32
Muzej na otvorenom: tragovi jednovekovnog rudarenja
Rudarski Bor jedinstven je po mnogo čemu, a jedna od njegovih specifičnosti, koja je posetiocima veoma interesantna, svakako je Muzej rudarskih eksponata na otvorenom
Od ulaza u grad, pa sve do same ivice površinskog kopa, nalazi se rudarska i metalurška oprema borskog rudnika upotrebljavana tokom jednovekovnog rudarenja na ovim prostorima.
Posetioce ovog bakarnog grada, naravno, dočekuje gradski simbol - eksponat rudara. Stoji kamarat kao hroničar jednog vremena i svakom posetiocu daje uvod u ovu nesvakidašnju priču. Priču o nastanku jednog rudnika, o nastanku jednog grada, i njihovoj uzajamnoj povezanosti.
U muzejski kompleks „ulazi“ se kroz rekonstruisanu jamsku podgradu, drvenu konstrukciju koja simbolizuje ulaz u rudarsko okno. Na njoj - rudarski pozdrav „Srećno!“. Smešten tik između dve najfrekventnije gradske ulice, stameno stoji ovaj eksponat i podseća na sve ono što se u tim trenucima dešava metrima ispod zemlje. Tik pokraj nje, masovna metalna konstrukcija kojom se hrabri kamarati spuštaju u rudničke horizonte.
Kako nastavljamo centralnom gradskom ulicom, jedna za drugom nižu se rudarske mašine i oprema iz različitih razdoblja rudarenja u Boru. Nailazimo tako na bušilicu, utovarivač i vagonet, a u neposrednoj blizini su jamska lokomotiva i vagon za prevoz rudara do udaljenih mesta u rudničkim oknima.
Ono što nikoga ne ostavlja ravnodušnim svakako je rudarski damper - kamion impozantne veličine i težine koji se koristi za transport rude. Ovaj borski iz milošte prozvan „Guliver“ jedan je od najatraktivnijih eksponata Muzeja na otvorenom i obavezno mesto za fotografisanje svih turista. Potom, jedna za drugom, u bojama srpske zastave, veličinom plene gume kamiona za prevoz rude.
Naredni kružni tok osvetljava 1903. godinu kada je u Boru počela eksploatacija rude. Nedugo potom, bronzana statua Franje Šisteka odaje počast prvom direktoru borskog rudnika pod čijim rukovodstvom je u Boru pronađena ruda, a u samom centru grada, podignut je i spomenik utemeljivaču borskih rudnika, Đorđu Vajfertu.
Na samo deset minuta od urbanog gradskog jezgra, a na samom kraju naše rudarske pustolovine, nalazi se površinski kop rudnika. Ovo najveće veštački stvoreno udubljenje u Evropi nastalo je eksploatacijom rude bakra tokom 20. veka. Veličanstven pogled koji se pruža u dubinu ove zemljane rupe nastale pod uticajem čoveka ostavlja sve bez daha.
Ono što je najvažnije jeste da ćete se u prolazu između svih ovih eksponata susretati sa ljudima. Oni su ti koji Bor čine najvrednijim.