Odrastanje usamljenog violiniste u srcu bačke ravnice

„Ko čita bilo šta, već je po tome daleko iznad onoga koji ništa ne čita“, davno je rekao veliki Ivo Andrić, ni ne sluteći da će možda upravo ta rečenica generacijama kasnije biti inspiracija, podstrek i ohrabrenje da se mali ljudi, koje zovemo deca, odluče ne samo da čitaju, već i da napišu knjigu.

 

Upravo među uljuljkanim vojvođanskim ravnicama i bačkim atarima, sazreva i uspešno piše Ognjen Ranđelović iz mesta Vajska u opštini Bač. Mali slobodni umetnik koji svet doživljava potpuno drugačije od njegovih vršnjaka. Član KUD-a „Mladost”, koji osim u polukrugu blista i sa violinom u rukama, autor je dve knjige. Delo „Maca Kendi“ je napisao kada mu je bilo devet i po godina, dok je sa punih 11 iza sebe imao i roman „Usamljeni violinista“.

 

„Inspiraciju za prvu knjigu sam dobio čitajući drugi roman na sličnu temu, pa sam pomislio zašto se i ja ne bih odvažio da pokušam da napišem nešto slično. Nakon što sam knjigu Maca Kendi prvi put uzeo u svoje ruke, osetio sam ogromno zadovoljstvo i ponos, te shvatio da sve ono što sam radio i u šta verujem ima smisla“, počinje svoju priču ovaj svestrani dečak.

 

Njegovo drugo delo, knjigu „Usamljeni violinista“, napisao je kada mu je bilo 11 godina, a okidač su bile stvari iz svakodnevnog života kojima je u to vreme bio okružen. Kaže da bi u budućnosti voleo da piše više „za svoju dušu“ nego da mu to bude profesija, jer nikada ne bi mogao da dopusti da knjigu piše „samo da bi pisao“, već rezultat svega toga mora da bude podizanje svesti pojedinaca, a pogotovo dece na koju bi jednog dana i sam želeo da utiče, te da im bude uzor.

 

Ognjen osim knjiga obožava i muziku, dugo godina je bio član lokalnog kulturno-umentičkog društva, a takođe već šest godina pohađa školu za osnovno muzičko obrazovanje, odsek violina. U prilog činjenici koliko je zainteresovan za drugu umetnost, govori i podatak da Ognjen napamet zna sve pobednike i pesme koje su se do sada izvodile u okviru muzičkog takmičenja „Evrovizija“. Mada on lično najviše voli stranu pop muziku i trenutno čita Stivena Kinga, podržava i sve ostalo što je lepo, izvorno i kvalitetno, a oduševi se kada u nekom novom gradu pronađe super knjižaru sa naslovima koji mu nisu često dostupni.

 

„Neizmerno mi je drago što sam imao prilike da svoje knjige objavim u mestu u kome živim, a promovišem i u Republici Srpskoj u Novom Gradu koji je pobratimljen sa našom Opštinom Bač. Odande nosim prelepa iskustva, ali i poznanstva za koja sam siguran da će trajati još dugo godina“, ističe ovaj dečak i dodaje da su mu trenutno pripreme za upis u srednju školu glavna preokupacija.

 

„Već sada poprilično tečno govorim engleski jezik, italijanski učim, a želeo bih jednog dana da govorim i francuski. Maksimalno ću se truditi da jezičku gimnaziju, kao i moja starija sestra Anđela, upišem u Veroni u Italiji, ali čak i da ne uspem, kod nas je Karlovačka odlična alternativa“, zaključuje naš sagovornik i ne isključuje moućnost da jednog dana napiše i svoju autobiografiju.

 

Tanja Mitić