Promeniti svest, promeniti svet, ostvariti san

Kada je sa ulice došao u Dom „Duško Radović” bio je učenik petog razreda. Nije znao da piše i čita, borio se sa svojim emocijama i mnogo pitanja u glavi, a onda završava četvorogodišnju srednju školu, u rukama drži svoj roman prvenac „Grad bola” i želi da dobije indeks Filozofskog fakulteta.

 

To je sažetak dosadašnjeg života momka Metija Kamberija iz Niša. Ovaj mladić je sa samo 19 godina uspeo da pređe životni put koji podeseća na filmski scenario, od dečaka sa ulice koji je prosio do autora romana, čija su dva izdanja već rasprodata.

 

„Roman sam pisao osam meseci. Bilo je dana kada sam pisao i po 15 sati dnevno, ali je bilo dana i kada nisam mogao da pišem. Paralelno sa pisanjem romana radio sam na građevini, pa sam pisao noću. To mi je oduzelo puno snage. Osećam se umorno, ali želim da napišem još jedan roman“, kaže Meti.

 

„Ništa na stranicama mog romana nije slučajno - ni imena ni gradovi. Trudio sam se da prikažem sliku dece koja nemaju. Želeo sam da čitaoci, dok čitaju, osete kako je to kada nemate, kada dete oseti na svojoj koži bol koja ga izjeda iznutra, kada pati, a ne zna da to objasni i da izbaci iz sebe, jer ima malo godina“, objašnjava ovaj mladić.

 

„Dok sam pisao mnogi su me obeshrabrivali, ali i to je u redu. Ja to ne osuđujem. Sa druge strane, imao sam podršku i pronašao je u svojim vaspitačima“, kaže Meti i naglašava da su mu oni pomogli da sve to prebrodi, na čemu im je jako zahvalan.

 

Njegov roman je biografsko delo.

 

“Majka nije imala novac da me izdržava. Tumarao sam sa bratom ulicama, prosili smo, pa čak i krali. Socijalni radnici su nas uzeli od majke i sa četiri godine odveden sam u hraniteljsku porodicu, a sa 12 godina prešao u Dom za nezbrinutu decu. Bio sam problematičan, nisam išao u školu. Kada sam došao u Dom shvatio sam da moram da se borim da promenim svoju sudbinu”, priča Meti.

 

„Svakom detetu bih poručio da radi na sebi, da čita, uči, bori se i misli pozitivno“, kaže ovaj momak i poručuje - neka deca vole sebe i neka ne misle da je nemoguće da promene svoju životnu priču.

 

Kako kaže, ima dosta propusta u školovanju, ali se uhvatio za granu spasa koja nije ni malo laka, a to je znanje.

 

„Želja mi je da upišem Filozofski fakultet, smer socijalna politika i socijalni rad. Hoću da postanem socijalni radnik i da pomažem ljudima. I sada želim to da radim, ali sam nemoćan, a nemoć izjeda čoveka“, objašnjava on.

 

„Moj život je kao film i želim da budem primer deci, da im pokažem da mogu da uspeju u životu, kao što sam ja. Biti socijalni radnik je predivno zanimanje. Nije vam za to potreban samo fakultet. Potrebno je mnogo više od toga. Da promenite svest. Želim da ostvarim i taj san”, kaže Meti.