Prvi među jednakima

„Povodom 6. oktobra, obeležavanja Svetskog dana osoba obolelih od cerebralne paralize trčao sam u znak podrške našim drugarima širom zemlje i sveta. Zahvalan sam što se o ovom važnom problemu sve više priča i ljudi se upoznaju sa stanjem sa kojim se nije lako nositi, ali je značajno bolje uz podršku i ljubav prijatelja, porodice i čitave zajednice u kojoj živim“, ovim rečima se Aca Avramović obratio javnosti nakon što je hrabro zakoračio stazom parka Bukovičke banje i potrčao u inat bolesti i nedaćama koje su ga zadesile.

 

Aleksandar Aca Avramović rođen je 7. marta 1990. godine u Aranđelovcu i godinama boluje od cerebralne paralize. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu i, kako kaže, nije bilo lako. Neretko se susretao sa uvredama, ismevanjem i nerazumevanjem okoline za svoje stanje. Ipak, neprijatnosti koje je doživeo nisu mu sputale vedar i optimističan duh. Ističe da nikada nije žalio zbog sebe, već mu je životna želja da ljudi shvate različitost i prihvate osobe sa invaliditetom.

 

Uprkos godinama velike borbe, Aca ne odustaje. Naprotiv. Bori se i ide mu veoma dobro. Redovno trenira, bavi se sportom, vodi aktivan društveni život i iz dana u dan dobija sve više pažnje ne samo medija, već i sugrađana koji mu odaju poštovanje. Svom snagom korača napred, punih pluća usmeren ka cilju i veoma je aktivan u ideji da se izbori za unapređenje uslova osoba sa invaliditetom. Umnogome je već uspeo. Organizovao je niz aktivnosti i manifestacija. Posebno uspešna bila je šetnja podrške osobama sa invaliditetom kojoj se odazvao veliki broj ljudi. Učestvovao je u velikom broju humanitarnih akcija, a za svoje zasluge predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radović uručio mu je nagradu povodom Dana grada za afirmaciju i podršku obolelima od cerebralne paralize.

 

Pored svojih privatnih interesovanja, Aca Avramović je pre nešto više od četiri godine otkrio da poseduje veliki talenat za fotografiju. Od tada je uplovio u magični svet nepomične slike i sa svojim fotoaparatom beleži momente iz svakodnevnog života. Invaliditet mu, kaže, ne smeta. Ima viziju kako bi fotografije trebalo da izgledaju čak i pre nego što objektiv usmeri ka željenoj meti. I zaista, njegove slike imaju dušu. Jedna od njih naišla je na ogromno interesovanje javnosti i za kratko vreme postala „viralna“. Sasvim slučajno, dok je tražio inspiraciju za neku od fotografija, uhvatio je predivan momenat gde se vidi kako stariji gospodin na leđima nosi đačke torbe svojih unuka na putu do škole. Tu fotografiju uvek naglašava, jer za njega ima veliku emocionalnu težinu.

 

Kako vreme odmiče, Aca je stekao veliki ugled u svojoj profesiji i počeli su da stižu prvi profesionalni angažmani. O sebi i svojim radovima često govori za medije i internet portale. Neretko ga traže da fotografiše razne manifestacije, pa je tako uspeo da spoji lepo i korisno, da za svoju ljubav prema ovom poslu dobije i novčanu nadoknadu. Nedavno je više nego uspešno fotografisao niz aktivnosti koje su u Aranđelovcu organizovane povodom obeležavanja Evropske nedelje sporta.

 

Aca Avramović voli svoj grad. Želi da živi u njemu i vidi budućnost u Aranđelovcu. Iznad svega, mašta o tome kako će svest ljudi o problemima osoba sa invaliditetom biti veća, kako će celokupna javnost prihvatiti jednako sve ljude, bez obzira na njihovu različitost. Kako kaže Aca, to je i najveća lepota. Želi da radi, izdržava sebe i bude od koristi društvu. Dok sve to govori, Aca ne miruje, smeje se, pravi planove za budućnost i žuri da nam podari još neku nezaboravnu fotografiju.

 

Aleksandar Aca Avramović – prvi među jednakima!