Put ka uspehu poljoprivrednog gazdinstva

Nizvodno od Kladova prostire se oblast Donjeg Ključa, čuvena po povrtarstvu još od vremena vreme između dva svetska rata. Na starim fotografijama zabeleženi su brodski šlepovi natovareni bostanom, voćem i povrćem koje je stizalo Dunavom uzvodno čak do Austrije i završavalo dalje na trpezama Evrope. Vredno stanovništvo ovih kladovskih sela, znalo je da iskoristi kvalitetno zemljište, blagodeti blizine Dunava i veliki broj sunčanih dana.

 

Godine su prolazile i stanovništvo je nalazilo lakše načine za egzistenciju, od odlaska na privremeni rad u iste te zemlje koje su visoko kotirale proizvode iz srpskog Podunavlja, do zapošljavanja u lokalnim fabrikama i firmama. Bogata, živa sela polako su gubila svoju snagu i kapacitete.

 

Potomci čuvenih povrtara, mladi ljudi koji prepoznaju mogućnosti za sopstveni biznis, ali i uticaj na opšte dobro zajednice u kojoj žive, menjaju tužnu sliku polunapuštenih kladovskih sela i potvrđuju činjenicu da su najvažniji potencijali razvoja opštine Kladovo - poljoprivreda i turizam.

 

Jedan od uspešnih primera dobre prakse je Dragan Bogicić iz Rtkova, sela udaljenog na 15 kilometara nizvodno od Kladova. Dragan je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, a zajedno sa roditeljima, počeo je da se bavi povrtarstvom 1997. godine, kada je imao 22 godine. Počeci su bili teški. Prvi zasadi na otvorenom sa zasadima krastavca, luka i krompira, gajeni tradicionalnim načinima obrade, sa malim doprinosom postojeće mehanizacije, nisu puno obećavali. Uz podršku roditelja, Dragan kroz iskustva drugih povrtara, modernizuje i obezbeđuje prinose novim načinom gajenja i podizanjem plastenika.

 

Na osnovu uslova i potražnje na tržištu, proširio je asortiman proizvoda uvođenjem paprike, paradajza, krastavca, tikvice, krompira, crnog i belog luka, zelene salate, organizujući zasade vrsta po dinamici berbe, da bi ostvario kontinuitet proizvodnje.

 

U poslednjih par godina, zahvaljujući subvencijama opštine Kladovo namenjenim za razvoj poljoprivrede, modernizuje mehanizaciju, proširuje kapacitete, tako da se danas zasadi Bogicića protežu na više od dva hektara, sa ukupno 13 plastenika, dužina od 20 do 50 metara.

 

Stečeno iskustvo rado prenosi, a svoja znanja stiče učestvovanjem na raznim seminarima i saradnjom sa uspešnim povrtarima. Semenski program isključivo dobavlja iz lokalnih poljoprivrednih apoteka, dok se seme crnog i belog luka odvaja iz prošlogodišnjeg roda zbog, kako navodi Dragan, visokih cena semenskog programa. Takođe, dodaje da posao povrtara nije lak, zahteva veliki trud i požrtvovanost, ali da uz pomoć lokalne samouprave i države koja je danas vidljiva, veruje da će svoj posao razvijati iz godine u godinu.