Rajska visoravan Velika Brezovica

Do najvećeg pašnjaka na Južnom Kučaju, Velike Brezovice, stiže se putem koji se odvaja na mestu Straža, koje se nalazi pored državnog puta Paraćin – Zaječar. Čitava deonica, duga 25 kilometara, ovog leta asfaltirana je i vijugajući kroz gustu šumu vodi do krečnjačke visoravni, obrasle gustom travom. Pašnjak se nalazi na blizu devet stotina metara nadmorske visine, a dužina ovog travnatog prostranstva je oko četiri kilometra. Sa pašnjaka se pogled zaustavlja na guste četinare kojima je omeđen sa svih strana, a iza su guste bukove šume. U prečniku od dvadeset kilometara ovde nema naseljenih mesta, a najbliža sela sa boljevačke strane su Jablanica, Bogovina i Podgorac i borsko selo Zlot.

 

Bez obzira na udaljenost, stočari iz okolnih sela su davno otkrili da netaknuta priroda i obilje trave predstavljaju idealno mesto za napasanje stoke. I tako već stotinu godina ovde žive bačije, najstariji oblik udruživanja stočara, koji u svojim katunima, poređanim na samom rubu visoravni, od ranog proleća do kasne jeseni napasaju stada ovaca i krupne stoke. Idealni klimatski uslovi i kvalitet trave daju poseban kvalitet mleku i siru, koji se proizvodi na katunima. Ovčji sir sa bačije, je svojevrsni delikates, što dobro znaju kupci kojima nije teško da iz gradova poput Bora, Zaječara, Paraćina, Ćuprije, Jagodine, pa čak i Beograda, dođu do Brezovice, kako bi od stočara kupili sir u kome ima daška majčine dušice, hajdučke trave, bele ravni i drugih lekovitih biljaka kojima obiluju brezovički pašnjaci.

 

„Ove godine je tokom leta bilo dosta kiše, trave još uvek ima dovoljno i sve dok nam vreme dozvoli, ostaćemo na bačiji“, kaže Vladimir Ćeferjanović iz Bogovine, koji brine o 250 ovaca, što svojih, što od drugih seljana koji su se udružili i izveli stada početkom maja. U susednoj kolibi, nedaleko od njegove je još jedno stado od stotinu pedeset ovaca. Nakon jutarnje muže pašnjak se zabêli od ovčjih runa, koja postaju sve gušća kako se primiče jesen.

 

Na Brezovici se napasa i krupna stoka. Početkom maja Janko Ćeferjanović, takođe iz sela Bogovine, udaljenog više od dvadeset kilometara, ovde je doveo deset grla goveda o kojima se stara njegova supruga Slavica.

 

„Imam u selu još deset grla koja hranim senom, a ovih deset su čitavog leta na ispaši, što je daleko isplativije i smanjuje potrebe i trud oko pripreme sena. Ovakvim načinom uzgoja goveda se bavim već dvadeset godina, što se pokazalo dvostruko korisnim. Krave su na otvorenom, a kvalitet mleka je neuporediv sa mlekom koje muzem u štali“, objašnjava Janko.

 

Kilogram kravljeg sira sa Brezovice Ćeferjanovići prodaju dvostruko skuplje u odnosu na onaj koji se nudi na boljevačkoj pijaci. Kao i ostali stočari na bačiji i Janko će svoju stoku ovde držati do oktobra, kada počinju jaki mrazevi.

 

„Zime su na Brezovici surove, ali kad dođe proleće i mesec maj, onda smo ponovo ovde“, kažu stočari. Onda ovde od zelenila zastaje dah u grudima, a huk vode iz nabujale reke ponornice, čuje se do najudaljenijih koliba.