Recept za uspeh su: trud, rad, izgaranje, odricanje, radovanje, sumnjanje, verovanje

Vranjanac Jug Đorđević pripada generaciji mladih reditelja i za relativno kratko vreme uzdigao se u sam vrh pozorišnih stvaralaca. Da je tako, potvrđuju nagrade zahvaljujući kojima je prošle godine proglašen za najuspešnijeg mladog reditelja

Jug Đorđević rođen je u Vranju 1993. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. U drugoj godini postaje stipendista Amerčkog konzulata, te treću godinu srednje škole završava u Ročesteru, u državi Njujork. U tom periodu pohađa umetničku školu „School of the Arts“ u istom gradu. U julu 2012. godine upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek pozorišna i radio režija u klasi profesora Nikole Jevtića i Dušana Petrovića. U godinama studiranja veoma je aktivan, asistira brojnim priznatim rediteljima, prisutan je na velikim i priznatim festivalima i učestvuje u realizaciji značajnih domaćih i inostranih projekata. Diplomsku predstavu „Kaskader“, autora Strahinje Madžarevića, režirao je na jubilarnom desetom FIST-u (Festivalu internacionalnog studentskog teatra) u Beogradu.

Privatna arhiva

Prvu profesionalnu režiju potpisuje u teatru iz kojeg je potekao, pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju. Reč je o tekstu Tijane Grumić „Kepler 452-b“. Za istu predstavu Tijana i Jug podelili su „Specijalnu nagradu za novu pozorišnu osećajnost“ na festivalu „Joakim Vujić“ u Novom Pazaru. Ista predstava našla se u glavnoj selekciji Sterijinog pozorja, 2018. godine. Sve nakon toga, kada je Jug Đorđević u pitanju, je istorija. S obzirom da je odrastao u porodici u kojoj se negovala pozorišna umetnost, nije ni čudo što je njegov životni poziv vezan za teatar.

Privatna arhiva

I sam Jug smatra da je način na koji je odrastao u velikoj meri definisao i odabir njegove profesije. ,,Nekako sam od kad znam za sebe boravio u pozorištu, a kada to nisam radio onda bih pravio pozorište kod kuće. Tako da je odabir profesije došao „prirodnim putem”, priča nam Jug Đorđević. Na pitanje zašto režija, a ne gluma, on kaže: ,,Jako rano sam ,,raščistio” sa idejom da se bavim glumom, iz jednog jednostavnog razloga, a to je trema. Iako sam kao klinac igrao u pozorištu, nikada na sceni nisam bio svoj, uvek je postojao neki grč, strah. Dok mi je, sa druge strane, iza kulisa bilo prijatno, odatle sam voleo da gledam predstave i sve što se u pozadini dešava. Tako da sam izabrao profesiju koja je iza scene jer mi je tamo prijatnije“. Prvu profesionalnu režiju postavio je upravo u rodnom Vranju, u teatru iz kojeg je ponikao. „Za rad u Vranju opredelila me je privilegovana pozicija da odrastam uz jedan ansambl, pa je nekako poziv da režiram svoju prvu profesionalnu režiju baš u Vranju bio logičan sled događaja. Mnoge moje kolege nemaju tu mogućnost. Teško je mladim rediteljima da dođu do svoje prve profesionalne režije i da se profesionalno uspostave. Ja sam iskoristio celu tu situaciju, sve vreme imajući ideju u glavi da ako ne napravim dobru predstavu možda me niko više neće zvati da režiram bilo gde. To je užasan pritisak sa kojim se svi mi susrećemo, svi mi koji živimo od svog rada i radimo kao frilens umetnici. Kada je ,,Kepler'' pozvan na neke nacionalne festivale, tada je počela moja karijera, jer su neki važni ljudi počeli da obraćaju pažnju i tako su usledili pozivi da režiram u drugim pozorištima“, naglašava Jug.

Privatna arhiva

Od onda prošlo je samo pet godina, a Jug Đorđević je u međuvremenu na scenama pozorišta širom zemlje postavio preko deset predstava i osvojio bezmalo dvostruko više nagrada. Skoro da nema predstave koju je režirao, a da se nije okitila nekom nagradom. Ipak, „Uspavanka za Aleksiju Rajičić“ jedan je od najnagrađivanijih pozorišnih komada tokom prošle sezone. Između ostalog, ovaj komad proglašen je najboljom predstavom 68. Sterijinog pozorja, a za njegovu režiju, takođe, dobio je nagradu za najuspešnijeg reditelja na 11. Festivalu prvoizvedenih predstava u Aleksincu. ,,Prilično je nezahvalno pričati o ličnim uspesima, barem meni. Ali, isto tako bih lagao kada bih rekao da nisam priželjkivao uspeh, jer kada se dajete nečemu do kraja nekako se nadate da će tamo negde biti i neko priznanje, ne nužno nagrada, već da neko prepozna vaš rad i stavi vam do znanja da sva izgaranja, trud i odricanja nisu uzaludni. Nagrade dođu i prođu, ali ono što je meni lično važno jesu konstruktivna kritika i prepoznavanje kolega do čijeg mišljenja mi je stalo i čije pozorište volim da gledam“, ističe Jug. On kaže da su sve ove nagrade uticale u priličnoj meri na njegovu afirmaciju kao reditelja u nekom širem pozorišnom prostoru, jer je posle određenih nagrada dobio pozive iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Nemačke, da i tamo stvara.

Privatna arhiva

Jug Đorđević je od 2018. do danas na scenu vranjskog teatra postavio tri predstave. Smatra da to nikako nije slučaj, već promišljanje repertoara. „Sve tri predstave radio sam sa Tijanom Grumić te je i to neka vrsta preispitivanja. Ponosan sam na to što su sve tri predstave, iako sa istim ansamblom, potpuno drugačije u smislu poetike i izraza. Radujem se svakoj saradnji sa ansamblom iz Vranja, iako već sad vidim da će zbog mojih obaveza sledeća saradnja morati da sačeka nekoliko godina’’, naglašava Đorđević. Uverenja je da je režija izuzetno osobena stvar te da ne može uspešno da se kopira ili imitira, odnosno da može da se kopira nečiji rediteljski rukopis, ali se to vidi i da bude tužno kada shvatite da je neko posegnuo za tim. Tako da nema uzore, ali kaže da postoje reditelji čije predstave voli da gleda. Uspeh Juga Đorđevića nije prošao neopaženo, naprotiv, prisutan je u skoro svim medijima. Na pitanje da li mu publicitet daje vetar u leđa da radi još više i još bolje kaže: „Voleo bih da se pozorišna režija još više afirmiše u pravcu nečega što nije okoštalost, elitizam i umetničarenje. Tako da svoj medijski prostor pokušavam da koristim za to, jer verujem da mi vetar u leđa mogu dati konstruktivna kritika profesionalaca čije pozorište cenim, sve ostalo su laskanja koja često prijaju ali suštinski su za napredak jalova rabota“, ističe Đorđević. O planovima za budućnost kaže: ,,Pokušati ostati u ovoj profesiji i od toga pristojno živeti u svojoj zemlji, što je evo već pet godina ozbiljan izazov“. Svim mladim talentovanim ljudima poručuje da procene kada je kompromis zdrava stvar a kada ne, i da ukoliko procene da ne treba praviti kompromis da tako i bude. A njegov recept za uspeh su: trud, rad, izgaranje, odricanje, radovanje, sumnjanje, verovanje.