Najbolje iz Srbije
04.11.2021. - 09:30
Sladak ukus tradicije
Sezona je spremanja zimnice, a u obilju brojnih kulinarskih specijaliteta podsećamo na jedan tradicionalni, koji u Priboju i susednim sredinama pokušavaju da otrgnu od zaborava. U pitanju je sita, odnosno žitki pekmez
Sita se pravi se od neprskanih, starih sorti jabuka i krušaka, uglavnom slatkih, a za dijabetičare i od kiselih jabuka. Ne zna se odakle tačno potiče ovaj recept, ali situ svi vole da degustiraju, bilo kao zdravu hranu, kao prirodan lek, a najviše kao univerzalni slatkiš.
U domaćinstvu Amidžić iz pribojskog sela Kalafati već poodavno proizvode situ po receptu svojih predaka, i to ne samo za svoje potrebe. Sita je potpuno prirodna, nema nikavih dodataka, a za njeno spremanje potrebno je samo kvalitetno voće i naravno, dosta strpljenja i gurmanske ljubavi.
Sita se pravi od isceđenog soka iz prethodno samlevenog voća. Kuva se od 10 do 15 sati. Od 300 kilograma jabuka dobija se do 100 litara soka, od čega se dobije od 10 do 12 kilograma site. Dok se kuva - ne meša se i ne dodaju ni šećer niti konzervans. Kada se dobro ukuva, može da se koristi i posle nekoliko godina. Sita je kao staro vino, što duže stoji, sve je ukusnija.
Kao što se proizvodi, sita se i koristi u malim količinama. Za jednu osobu dovoljna je supena kašika site, odnosno oko 100 grama je dovoljno je za četiri ili pet osoba. Dva kilograma site može da zadovolji potrebe jedne porodice u sezoni. Ujutro je dobro popiti po malu čašicu site, a koristi se i kao preliv za mnoge kolače, a odlično ide i uz kajmak.
Cena site je u rangu upravo kajmaka ili meda, od oko hiljadu dinara do deset evra.
Sita je bila delikates, u vreme kada nije bilo posebnih slatkiša ili kolača. U mešovitim sredinama više su je proizvodile muslimanske porodice, jer oni iz verskih razloga nisu voće koristili za pečenje rakije, pa su voće, koje su čak i više gajili od srpskih domaćina, koristili ili za sušenje, za duge zimske dane, ili za gusti i žitki pekmez, odnosno situ.
Nekada se sita proizvodila na primitivnim napravama, koje su se zvale - karlica, čekić, torba, preslica i ovan, a Amidžići su otišli korak napred, modernizovali su proizvodnju i nabavili funkcionalnije meljarice i cedaljke, pa sada pripreme voća za kuvanje site, traju sat-dva, a nekada im je bio potreban ceo dan.
Amidžići nemaju problema sa plasmanom site, ali da bi otvorili porodičnu firmu, potrebna im je, u prvom redu, sigurna višegodišnja proizvodnja starih sorti voća, kako njihova, tako i njihovih komšija.