„Snove sniva, niti tka“

Pre više od deceniju i po, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u periodu kada je intenzivno tragala za poslom, videla je oglas za obuku za tkanje na koju se odmah prijavila. Na obuci se prvi put susrela sa razbojem i sve do tada je verovala da je rad na razboju neuporedivo lakši.

 

Tkanje je izuzetno težak zanat, jer iziskuje umešnost, posvećenost, strpljenje i sve kvalitete koji su potrebni da bi od niti koje se prepliću nastalo unikatno platno ili tkanina. „Na obuci je bilo i suza, kao i momenata kada sam želela da odustanem“, priseća se ona.

 

Kako ne bi zaboravila veštinu preplitanja niti, nakon završene obuke kupila je razboj i nastavila da tka u svom domu. Tokom svih godina traganja za poslom i svojim mestom pod Suncem, kada je tkanje još uvek bilo njen hobi, Suzana je negovala komunikaciju s našim ljudima koji žive u dijaspori.

 

Naši ljudi u dijaspori vole stare zanate i sve što je povezano sa srpskom tradicijom i kulturom. U svakoj zemlji gde ima naših ljudi postoji manifestacija koja je posvećena negovanju i očuvanju srpske tradicije kroz predstavljanje rukotvorina, starih zanata, folklornih ansambala itd.

 

Na poziv jednog srpskog udruženja, Suzana je 2007. godine prvi put otputovala u Italiju, gde je narednih godina organizovala tri modne revije, od kojih je jedna bila na pozorišnoj sceni zamka u Montekiju.

 

Dva zamka, okrenuta jedan ka drugom, nose imena po junacima tragedije Viljema Šekspira „Romeo i Julija“, a nalaze se u jednom malom mestu u okrugu Verona na severu Italije, priseća se Suzana.

 

„Prilikom obilaska, videla sam raskošnu pozorišnu scenu i poželela da baš na tom mestu organizujem modnu reviju mojih ponča, šalova i tkanina. Želja mi se ubrzo ostvarila i sada znam da se želje ostvaruju kada nešto zaista iskreno želite“. Iskrena želja podrazumeva i da imate viziju i odlučnost da uložite naporan rad.

 

Hilden u blizini Diseldorfa je još jedan od brojnih evropskih gradova u kojima je tkalja iz srca Šumadije predstavila svoju umetnost tkanja.

 

„Otvarali su mi se putevi. Učestvovala sam na manifestaciji „Slavlje naroda“ u Hildenu, na kojoj narodi i narodnosti Evrope i sveta predstavljaju svoje kulture i običaje. Otišla sam sa srpskom zastavom na tu manifestaciju i uvidela koliko je našem narodu u dijaspori potrebno da se preko raznih oblika stvaralaštva poveže sa svojim korenima.

 

Želela sam da podignem nivo prezentacije ručnih radova, kao i da „Etno stil Gorjanac“ postane prepoznatljiv srpski brend koji bi našu Srbiju i grad Kragujevac afirmisao na najbolji način. Počela sam da svoje radove šaljem na različita takmičenja na kojima sam osvajala veoma lepe nagrade“.

 

Od brojnih nagrada, pehara, diploma i medalja za čuvanje nematerijalne baštine, Suzana izdvaja Velemajstorsku diplomu koju je u aprilu 2022. godine dobila na međunarodnoj manifestaciji MIRK u Subotici za ostvarene izvanredne rezultate.

 

Suzana Gorjanac je i nosilac manifestacije „Đurin etno dan“ u Kragujevcu. Ona kaže da je svoje radove oduvek želela da predstavi u Kući Đure Jakšića u Skadarliji, gde joj je, među stotinama kandidata i šešira, Društvo za očuvanje, uređenje i razvoj Skadarlije dodelilo diplomu za Najbolji etno šešir.

 

„Skadarlija je mesto gde se muzika, gluma, književnost i likovna umetnost spajaju, kao da ih je tkalja na svom razboju isprepletala u drevno platno“, kaže Suzana. „U Skadarliji sam dobila krila, jer sam svoje rukotvorine predstavljala uz resitale glumice Gorice Popović i pesme dueta Selimova-Želčeski“.

 

Zahvalna je Kući Đure Jakšića u Kragujevcu, Zoranu Matoviću, predsedniku Udruženja Kragujevčana u Beogradu, glumici Gorici Popović i mnogim umetnicima koji su joj nadahnuće i velika podrška.