Srbobranci čuvaju uspomenu na dr Đorđa Bastića

Rođen je 1839. godine u Riđici. Detinjstvo je proveo u Starom Bečeju, u kome je njegov otac Aleksandar bio sveštenik, veliki rodoljub i pristalica Vuka Karadžića. U kući se govorilo narodnim jezikom, pisalo reformisanom ćirilicom i sa ushićenjem su se čitale narodne pesme i pripovetke. U takvom duhu je vaspitavan i njegov sin Đorđe.

 

Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, a medicinu studirao u Beču, gde se družio sa Vukovim pristalicama i bio istaknuti član „Udruženja srpske akademske omladine”. Posećivao je Vuka u njegovom domu i sa pažnjom slušao njegove mudre reči. Kada je Vuk Karadžić 1864. godine umro, Đorđe je ima čast da nosi kovčeg sa posmrtnim ostacima velikog reformatora našeg jezika i pravopisa.

 

Posle završenih studija u junu 1866. godine, Đorđe postaje opštinski lekar u Srbobranu. Ponašajući se u skladu sa svojim humanističkim vaspitanjem i etikom plemenitog lekarskog poziva, ubrzo je u Srbobranu postao u narodu veoma cenjen i omiljen.

 

Nakon izbijanja epidemije opake bolesti kolere, Đorđe Bastić se sam, bez ičije pomoći, bez lekova i iskustva, upustio u beskompromisnu borbu sa opakom bolešću. Neumorno je danju i noću obilazio bolesnike, lečio ih, hrabrio i prosvećivao. Sprečavao je izvore opake bolesti i požrtvovano lečio, već iscrpljen i iznuren, sve dok i sam nije podlegao strašnoj bolesti 1866. godine – iste godine kad je završio studije u Beču i došao u Srbobran, u svojoj 28. godini života. Sahranjen je prema njegovoj izričitoj želji u Srbobranu, uz najveće počasti. Srbobranci su mu u znak zahvalnosti podigli lep nadgrobni spomenik na posebno uređenom i izdvojenom mestu na pravoslavnom groblju u Srbobranu.

 

Na ploči spomenika na istočnoj strani, omladina Bačkog dištrikta odala je priznanje mladom lekaru stihovima:

Priznanje naše ovo je, druže,

Na kamu ovom, što ti se reže,

Nagradu vernu truda tvog,

Može ti platiti samo Bog.

 

Đačko – studentska družina Srba u Budimu odala mu je priznanje stihovima sa južne strane spomenika:

Da delom kaže odavne želje,

Kako je braći pomogao rad,

Njima je došao u veljoj bedi,

I ovde ostavi život mlad.

 

„Udruženje srpske akademske omladine” u Beču izražavalo je tugu zbog smrti svog člana stihovima na severnoj strani spomenika:

Najdraže blago, mlađani život,

Slađanu nadu, jedini dar,

Prinosi sjajno svetinji našoj

Narodu svome na oltar.

 

Dom zdravlja i jedna ulica u Srbobranu nose danas ime doktora Đorđa Bastića, koji je požrtvovanjem i plemenitošću ovekovečio lekarski poziv i svoje lično ime. Zato živi u uspomeni svoga naroda i posle smrti.