„Srbobranska brazda“ ušla u treću deceniju

Srbobranski poljoprivrednici znaju: kakva bude prva brazda i kako se uzore, takvom se i rodu nadaj u žetvi! Zato svi treba da znaju, ne samo orači koji se takmiče i poljoprivrednici koji žive od zemlje – ozbiljna je veština dobro otvariti brazdu i sačuvati joj pravac, istom dubinom rala okrenuti zemlju s kraja na kraj parcele, uzorati ovratinu a ne zaorati leniju ili raonikom preći u susednu parcelu. Od kvaliteta oranja zavisi i prinos useva.

 

„Majka me je na svet donela u kamari slame na njivi dok je trajala vršidba žita, odrastao sam na salašu i, još u najranijem detinjstvu, odlazio redovno u polje da pomažem starijima.

 

A orem od svoje trinaeste godine, dakle punih osam decenija. Ehej, šta sam se ja brazdi kao dečarac i mladić pregazio orući s konjskim zapregama, sve dok se nisu pojavili traktori. Zemaljsku kuglu sam po broju načinjenih koraka mogao prepešačiti, i uzdužno i poprečke“, kaže najstariji učesnik „Srbobranske brazde“ Lazar Antić, njen zaštitni znak i počasni takmičar.

 

Ovu fantastičnu manifestaciju i veliku smotru najboljih vojvođanskih orača organizuje Mesna zajednica Srbobran, uz podršku lokalne samouprave.

 

Osmišljena je sa idejom da da priliku najboljim oračima Bačke i Vojvodine da pokažu šta znaju i kako se dobro ore jednobraznim, dvobraznim i višebraznim plugovima, klasičnim ili obrtačima, ali i da se sačuvaju običaji nekadašnje obrade zemlje - oranje zapregom.

 

„Nema sumnje, 'Srbobranska brazda' prerasla je u vojvođanski brend. Radi se o priredbi koja predstavlja tradiciju Vojvodine i ima za cilj da sačuva običaje nekadašnje obrade zemlje, ali sa druge strane, da upozna sve prisutne sa metodama modernog oranja, što čini neraskidivi spoj u razvoju poljoprivrede.

 

Iz godine u godinu naša manifestacija raste i slavi najvažanije resurse kojim raspolaže Srbobran – ljude i oranice“, kaže Radivoj Debeljački, predsednik opštine Srbobran.