Stari užički specijalitet

Pečena, tanka, rastresita lepinja se malo izdubi po unutrašnjem obodu, pošto se najpre iseče poklopac. Zatim se namaže starim kajmakom, pa se na kajmak doda jaje, onda se kajmak i jaja razmute u samoj lepinji koja se onda zapeče u peći i prelije po sredini toplim pretopom. Ovo je recept za Šuljaginu lepinju sa sve koju većina zove i komplet lepinja. Postupak pripreme ovog užičkog specijaliteta je 2005. godine zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu Dragan Lazić, vlasnik danas najstarije užičke pekare „Šuljaga“ u kojoj se od 1984. godine pravi samo lepinja sa sve.

 

Dragan Lazić i danas se bavi isključivo pripremom komplet lepinje na tradicionalan način. Sve se tu još uvek priprema u staroj zidanoj furuni, koja se loži bukovim drvima. Zadržan je i autentični izgled čuvene pekare kojoj je komplet lepinja donela slavu širom Srbije, ali i dalje. Jer, doći u Užice, a ne jesti komplet lepinju, to ne propuštaju ni stranci koje put navede u grad na Đetinji.

 

Prema užičkoj pekarskoj prošlosti, posle Prvog svetskog rata na istom mestu gde je danas pekara „Šuljaga“, otvorio je kafanu i pekaru pekar Vlajko Čarapić. Nakon ukidanja privatnih radnji posle Drugog svetskog rata, pekaru je od opštine dobio u zakup pekar Radomir Šuljagić, a kasnije i otkupio. Vremenom se u narodu ustalio naziv „Kod Šuljage“. Milan Lazić tu dolazi na zanat 1953. godine. Kasnije, od 1968. godine do 1971. njih dvojica su radili kao ortaci.

 

Radomir Šuljagić i Milan Lazić su tih šezdesetih godina patentirali lepinju sa sve. Prodavali su tri vrste lepinje: sa kajmakom, sa pretopom i sa jajetom, sve dok jednom neko zbunjen pitanjem „sa čim ćete“, nije tražio „lepinju sa sve“. Dvojica pekara osmelila su se da utroje sve namirnice u jednoj lepinji i kako se ispostavilo, budu pioniri užičkog kulinarskog brenda.

 

Radomir Šuljaga nije imao naslednike koji bi nastavili posao pekara, pa je Milan Lazić preuzeo posao. Dragan je preuzeo posao od oca Milana, a naziv radnje je ostao isti, iz poštovanja prema majstoru.

 

I unutrašnjost pekare je ista kao pre pola veka kad je Radomir Šuljagić zavetovao Milana Lazića da radnji ne menja ime.

 

„Ista je receptura. I dalje se sve pravi ručno i tako će i ostati”, poručuje sadašnji vlasnik pekare Dragan Lazić, koga takođe zovu Šuljaga.

 

A ono što se takođe ne menja je način jela. Komplet lepinja se jede prstima i to tako što se prvo kidaju komadići poklopca i natapaju se u pretop i zapečeno jaje i kajmak. Kada se pojede poklopac na isti način se jede i donji deo lepinje. Prvo sa strane i sredina na kraju. Potvrda da ste pravilno jeli komplet lepinju jesu zamazane ruke i brada, reći vam Užičani, koji su poznati i po svojstvenom erskom humoru.