Tvorac lepih objekata Zlatiborskog okruga

Njegov otac, arhitekta Miloš Sekulić, osnovao je pre skoro 30 godina preduzeće Arhimis. Od 2004. godine firmu preuzima Nikola, posle završetka fakulteta arhitekture u Beogradu. Nikola je jedan od retkih mladih stručnjaka koji su se vratili u Užice. Imao je dobru ponudu da ostane u Beogradu, ali se ipak vratio da nastavi očevim stazama.

 

“I ponovo bih se vratio. Na fakultetu sam godinu dana kao student bio demonstrator i ponuđeno mi je mesto asistenta na katedri za vizuelne komunikacije. Posle tri dana javio sam im da ću se vratiti u porodičnu firmu, koja je već uveliko radila na dobrim osnovama. Svakako, nisam se pokajao i krenuo sam na porodičnim temeljima da nastavim posao. Imam troje dece i nadam se da će neko od njih nastaviti posao dalje. Verujem da će genetika uraditi svoje. Uvek sam se divio ocu kao dete kada smo išli u šetnju, a on mi pokazuje „ovo je moj objekat“, „ono je moj objekat“ i kaže mi da mu ti objekti dođu kao deca. Gledao je njihovo odrastanje. To mi je bilo zanimljivo i kreativno i želeo sam i ja da imam svoje objekte”, priča Nikola.

 

Jedan od njegovih objekata je i zgrada putničkog terminala na aerodromu Ponikve.

 

“Ta zgrada mi je posebno draga, zato što je projekat urađen za 15 dana. U njenom izvođenju i projektovanju učestvovalo je oko 60 ljudi. Svi smo morali da brzo koordiniramo, da bi nikao objekat na jednom srušenom kapuniru. U bombardovanju 1999. godine bila mu je probijena tavanica. Morali smo da radimo zaštitu tog postojećeg betonskog kapunira i proširenje objekta. A to je opet aerodromska zgrada, koja nosi određenu težinu. Nemamo mnogo prilika da to radimo. To su vrlo složeni projekti, jer u njemu ima dosta složenih podprojekata, koji su morali da se odrade, poput, zaštite od požara. I sve to treba implementirati u jednu celinu. Sve smo to uspeli da uradimo i da izgradimo objekat za mesec i po dana. Ali, žao mi je što ta aerodromska zgrada još nije u funkciji”, kaže Nikola.

 

Pored zgrade na Ponikvama, Nikola je projektovao bazen, proširenje kapaciteta i sportsku halu za odmaralište „Golija“ na Zlatiboru, reskonstruisao sportsku halu u Čajetini, projektovao prvi Tržni centar u Užicu, kao i novi gradski dečji vrtić.

 

“Projektujem javne objekte koji daju estetski pečat okruženju i postaju vizuelni reper u prostoru. Trudim se da projektujem lepe objekte i da uspešno odgovorim svim projektantskim zahtevima”, priča Nikola.

Poput svog oca, koji je projektovao naselje Kraljevi konaci pored jezera na Zlatiboru, Nikola takođe puno radi na ovoj planini.

 

“Kraljevi konaci su primer kakva bi gradnja trebalo da bude u jednom planinskom centru, raširene površine, niske kućice, puno zelenila oko objekata. To je primer arhitekture koja je poštovala podneblje. Sada na neki način arhitekturu diktiraju novi materijali, koji dolaze na tržište. Ti novi materijali utiču na vizuelnu promenu. Materijali diktiraju trendove i oni se prvi vide na objektu. Ali, arhitektura se okreće u krug, kao i moda“, ističe Nikola i dodaje da naše arhitekte ne zaostaju za svetskim i sa diplomom našeg fakulteta su priznati u inostranstvu. Naglašava da znanje postoji, a da je primena ograničena u skladu sa mogućnostima. Mogućnosti njihove porodične firme u kojoj radi i Nikolina supruga Nataša, koja je dizajner enterijera, su velike, jer su rezultat znanja i ljubavi.

 

“Postigli smo da smo među najvećim firmama koje se bave arhitekturom u Zlatiborskom okrugu. Dodatni nemerljiv uspeh je što uspevam da imam vreme koje kvalitetno provodim sa porodicom, tako da za sebe mogu da kažem da sam srećan čovek”, zaključuje diplomirani inženjer arhitekture Nikola Sekulić, jedan od najboljih u svojoj struci u Srbiji.