U Cunderovoj galeriji kovinskih sećanja

Na uglu ulica Vuka Karadžića i Trga Žarka Zrenjanina u Kovinu, u prostoru koji je dobio na korišćenje od dragog prijatelja, Petar Lukić, poznatiji kao Cunder, penzionisani policijski službenik, smestio je svoju zbirku fotografija, crteža, mapa i drugih predmeta koja nas vraća u neka prošla vremena i koja je čuvar tradicije i prošlosti kovinskog kraja.

 

Enterijer galerije podseća na stari porodični album. Bogata zbirka koju je je Cunder sakupljao decenijama svedoči o nekom davnom vremenu, istoriji Kovina i okolnih naselja, ali što je još zanimljivije, ova zbirka „priča priču“ i povezuje događaje iz života pojedinaca, znamenitih ljudi kovinskog kraja, plemićkih porodica, ali i običnih građana, seljaka, sportista, vojnika...

 

Svaku fotografiju, kartu i predmet prati tekst koji opisuje i objašnjava njihovo značenje i poreklo, ali ono što dodatno pojačava utisak i daje posebnu draž prilikom posete ovoj zanimljivoj i za Kovin jedinstvenoj galeriji, jeste sama priča gospodina Cundera o tome kako je do svojih eksponata došao.

 

Nije on samo sakupio vrednu zbirku starih predmeta, već je svaki od njih do detalja istražio i povezao sa vremenom iz kojeg potiču. Mnogo zanimljivih i javnosti nedovoljno poznatih činjenica i podataka može se naći u zbirci koju je Cunder decenijama sakupljao i istraživao u početku za sebe, a onda za sve nas. Kako kaže, oduvek ga je interesovalo ono što je bilo nekada na mestu Kovina, ko je tu ranije živeo i kako je to izgledalo pre njega. Tu se mogu videti detalji koji svedoče o razvoju Kovina, ali i na prvi pogled beznačajni događaji iz života, koji daljom pričom autora i te kako počinju da privlače pažnju posetioca.

 

Tako se među mnogobrojnim eksponatima našla se originalna Knjiga evidencije zaposlenih u Električnoj centrali u Kovinu iz 1913. godine, overena od resornog ministra energetike u Budimpešti, odštampana povodom zvaničnog puštanja u rad centrale. U knjizi su zavedeni svi radnici sa opisom zanimanja, tačnom godinom dolaska u Kovin i drugim ličnim podacima.

 

Tu su i lični predmeti lokalnih plemića i uglednih građana od pre jednog veka i više, poput dvogleda dame Marije Maje Ostojić, kojim je ona pratila operske predstave; pribor za pisanje advokata Bartulov Gašpara; letnje rukavice jedne od kovinskih dama, Kornelije Pipi Miler; originalna futrola i naočare Fridriha Rajha, kovinskog davnašnjeg sreskog sudije i još mnogo toga. Zanimljivo je videti i sliku srednjovekovnog grba Kovina iz 1440. godine.

 

U galeriji se mogu videti i slike Starog mlina, nekadašnje Železničke stanice, Kasarne i hotela „Imperijal“. Zanimljiva je i zbirka razglednica iz Kovina, od prvih crno-belih, do onih koje pokazuju savremeni Kovin.

 

Jedan deo zbirke čine i fotografije iz novijeg vremena, kao što je slika bombardovanog Mosta na Dunavu između Kovina i Smedereva 1999. godine. Ovim fotografijama teškog dela prošlosti prethodi postavka originalnog Proglasa za građane iz novembra 1976. godine, povodom puštanja u rad ovog, tada tek sagrađenog Mosta, uoči 29. novembra, Dana Republike...

 

Iz priče u priču, posetilac ove galerije upozna i stvori sliku starog Kovina i sazna mnogo toga što bi danas bilo zaboravljeno, da nije Cundera i njegove zbirke. I neverovatne predanosti da se sačuva istorija grada, događaja i naravno ljudi koji su ga činili i ostavili trag generacijama.

 

Vreme provedeno u Cunderovoj galeriji neosetno proleti, a kada se obilazak završi ostaje želja za ponovnim dolaskom u ovaj prostor, jer čini se da bi autor i eksponati mogli da nam kažu svaki put još dosta toga neispričanog.

 

Petru Lukiću Cunderu dodeljena je Povelja opštine Kovin za, kako stoji u tekstu obrazloženja, „trajnu postavku galerije fotografija koje predstavljaju kulturno-istorijsko nasleđe kovinske varoši“. Jedan deo ove zaista vredne zbirke korišćen je i za izradu monografije „Kovin u našem sećanju“, koju je Centar za kulturu Kovin objavio krajem prošle godine.

 

Zato Galerija starih fotografija zasigurno predstavlja mesto koje putnik namernik, ukoliko boravi u Kovinu, ne bi trebalo da propusti da vidi. Autor Petar Lukić i Kovinci to ovim putem toplo preporučuju.