U devetoj deceniji kao u mladosti

Rođen je u selu Barič, u skromnoj porodici koja je živela od poljoprivrede. Kako je rano ostao bez majke, brigu o njemu preuzeo je otac koji ga upisuje na stolarski zanat 1954. godine kod čuvenog majstora Aleksandra Spasića iz Bariča. Nakon četiri godine usavršavanja, iz škole je izašao sa majstorskim pismom koji je mali broj ljudi u to vreme imao.

 

,,Zanat nije bila moja ljubav, već potreba da u ta teška vremena preživim i prehranim porodicu. Bio sam dobar đak i moje ambicije bile su da upišem vojnu školu u Beogradu, što je prkosilo odluci mog strogog oca da postanem stolar. Odrekao sam se vojne škole i krenuo željom svog roditelja. Kako su godine prolazile, usavršavao sam svoje znanje iz oblasti stolarstsva i zavoleo posao.

 

Nakon ženidbe u selo Šuvajić, otvorio sam stolarsku radnju koja je uspešno poslovala dvadeset godina. Izrađivao sam sve predmete od drveta, najviše stolariju i nameštaj za sva okolna sela. Angažovan sam na izradi stolarije za mnogobrojne osnovne škole, ambulante, a opremio sam kompletnim nameštajem mnogo privatnih kuća, na kojima je izrada trajala nekoliko godina.

 

Bila su to teška vremena, pa sam bio primoran da radim još jedan posao kao magacioner u Braničevu. Taj sam posao sa velikom ljubavlju obavljao sve do odlaska u penziju. Kako sam nasledio kuću od ujaka, preselio sam se sa suprugom u Radoševac i nastavio da se bavim svojim stolarskim poslom za sopstvene potrebe, dok je naš glavni izvor prihoda bilo povrtarstvo.

 

U februaru 2015. godine izabran sam za predsednika Mesne zajednice Radoševac i tu funkciju i dan danas obavljam. Trudio sam se da doprinesem zajednici i uređenju sela, a uz pomoć lokalne samouprave opštine Golubac, renovirali smo Osnovnu školu ,,Branko Radičević“, područno odeljenje u Radoševcu, asfaltirali sve seoske puteve i ulice, uredili seoski park, rasvetu, zamenili stolariju na Domu kulture i sve to za bolji život naših meštana“, istakao je Radiša Živanović.