Učiteljica koja ostavlja dubok trag u životima učenika

Generacije učenika koji je po dobrom pamte za učiteljicu Emiliju Grubanov Martinek najveće su priznanje u životu. Ona je na njihovom životnom putu ostavila dubok trag, naučila ih da budu marljivi, istrajni, posvećeni, kreativni, puni samopouzdanja, da poštuju i sebe i druge.

 

Vreme, trud i ljubav koje kao kreativan i inovativan nastavnik razredne nastave u subotičkoj Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” decenijama posvećeno ulaže u dečje stvaralaštvo, posebno likovno, ove godine donelo je učiteljici Emiliji najveće priznanje u obrazovanju - Svetosavsku nagradu.

 

Iza ovog priznanja za Emiliju Grubanov Martinek krije se hiljade diploma, nagrada, medalja i priznanja koje su njeni učenici, kako iz škole, tako i iz likovne radionice “EmArt” koju uspešno vodi već dve decenije, osvojili u 30 država.

 

„Radovi mojih učenika su nagrađivani na bezbroj domaćih i međunarodnih takmičenja - godišnje osvajaju više od 150 nagrada. Osim iz naše i zemalja u okruženju, nagrade su stizale iz Grčke, Portugalije, Francuske, Nemačke, Finske, Norveške, Slovačke, Češke, Švajcarske, Rusije, Belorusije, Estonije, Litvanije, Latvije, Ukrajine, Libana, Irana, Kine, Japana, Južne Koreje, Indije, Meksika, Argentine, Novog Zelanda“, ističe učiteljica Emilija.

 

Istrajna i uporna, uči svoje đake da su sve nagrade jednako važne. U stanju je, kaže, da godinama traga za diplomama i nagradama koje učenici osvoje, a do njih ne stignu.

 

„Pet godina sam tragala za medaljama osvojenim u Indiji. Putovale su i brodom, ali su ih moji učenici dobili i bili neopisivo srećni. Ta njihova iskra u oku vredna je svakog truda i zato nikada ne odustajem. Desilo se to i sa diplomama iz Makedonije. Kontaktirala sam ambasade, ministarstva i na kraju sam pronašla diplome koje su nakon godinu dana uručene dobitnicima”, seća se Emilija.

 

Nije stroga, ali je njena reč za učenike, kako kaže - sveto pismo.

 

„Dosledna sam, a to deca poštuju. Dogovor mora da se poštuje i odgovornost za svoja dela treba da se snosi. Verujem da deca cene kada kod svog učitelj osete istu meru za sve. Ne pravim razliku među decom. Uvek se trudim da im pružim pažnju i šansu ako uvidim da imaju bilo kakav potencijal, jer se nikada ne zna u kakvu osobu će izrasti i šta će sve postići uz mali podsticaj koji im mi pružimo kao njihovi učitelji”, ističe Emilija Grubanov Martinek.

 

Ona nema puno slobodnog vremena, ne gleda televizor, njene dve kćerke često je opominju da treba da se odmori i zameraju da joj je posao na prvom mestu.

 

„Rade to s pravom, jer jesam svoj posao stavila ispred porodice. Srećom, razumeju da ovo nije posao gde se u neko doba isključi računar i ide kući. Ovo je posao koji zahteva celog čoveka i ja mu se na taj način i dajem”, zaključila je Emilija.

 

Njen omiljeni citat koji decenijama ponavlja učenicima glasi: „Ne idite tamo gde vas put vodi, idite tamo gde nema puta i ostavite svoj trag” (Ralf Voldo Emerson).