Za dobrobit đaka - ništa nije teško!

Učiteljica, pedagog, roditelj i još puno toga ovoj deci je učiteljica Ruža Tomanić, za koje neki od njih kažu da je vole najviše na svetu. I to, ne bez razloga.

 

Radni dan učiteljice Ruže počinje svakoga jutra u pet sati.

 

„Da bih stigla do škole menjam tri prevoza, odnosno jednim autobusom idem od kuće do pranjanske varošice, drugim od Pranjana do Teočina, a trećim do Srezojevaca. Da bi đacima bilo toplo kada stignu, ložim vatru, unosim drva, do njihovog dolaska ja sam u školi i domar i čistačica. Osim tople učionice, decu ovde svakoga jutra čeka osmeh i lepa reč“, kaže učiteljica Ruža.

 

Od 7.30 časova, kada počinje nastava, Ruža je učiteljica u školi, koja je uoči njenog dolaska bila pred gašenjem. Iako škola u Srezojevcima ima samo četiri đaka, dva predškolca, po jednog prvaka i trećaka, učiteljica ne gubi nadu da će i po završetku njihovog školovanja doći nova deca koja će uživati u životu na selu.

 

„Tužno je što ima malo dece, ali ovo je kao filigranski rad, manuelna proizvodnja. Kada je u pitanju ovaj broj dece, imam mogućnost da im se posvetim, radim jedan na jedan sa svakim od njih i to je velika prednost. Posvetiš im pažnju i svakog trenutka si uz njih“, kaže Ruža.

 

Ružin dan u školi završava se oko podneva, kada počinje privatni deo života. Kod kuće je čekaju suprug i troje dece različitog uzrasta, sa svojim željama i potrebama. Priprema ručka, rad na imanju, u štali, poslovi su koji ovoj ženi vedrog duha ne padaju teško. Život na selu ne doživljava kao opeterećenje, već kaže da uživa u svakom danu.

 

Ruža kaže da se nikada nije pokajala što je napustila grad i gradske škole. Vaspitana da se u svakoj situaciji u životu snađe, ispoštovala je očeve reči da žensko dete mora biti školovano. Na principima na kojima je ona vaspitavana, odgaja svoje tri ćerke od kojih je srednja odličan student druge godine Agronomskog fakulteta, a sve tri daju doprinos u negovanju i razvoju domaćinstva u kojem žive.