Živeti život vredan sećanja

Suština života je nevidljiva i vrlo često je teško razumeti je. Nosimo je u sebi poput tajne i pokušavamo da je odgonetnemo celog života. Aleksandar Stojanović, najstariji Leskovčanin, sa svoje 102 godine suštinu svoje dugovečnosti vidi u osnovnim ljudskim principima kojima se vodi: humanost i empatija. Neprocenjiva radost darivanja nešto je što ga pokreće svakoga dana i što mu daje volju za životom.

 

Aleksandar Stojanović je rođen 10. avgusta 1918. godine u Leskovcu. Tokom svog radnog veka bio je jedan od najuspešnijih zanatlija u gradu. Njegove vredne ruke i umeće doprineli su tome da naš grad nadaleko bude poznat kao Srpski Mančester. Prvi radni odnos zasnovao je davne 1929. godine. Bavio se terzijskim zanatom, to jeste šivenjem narodne nošnje, u početku kao čirak, a onda je splet srećnih okolnosti Aleksandru omogućio da otvori svoju radnju.

 

Zahvaljujući lutriji na kojoj je dobio 200.000 dinara postao je ponosni vlasnik radnje u Niškoj ulici koja je funkcionisala do njegovog odlaska u penziju 1980. godine. „Nekako je u to vreme i prestala masovnija potreba za narodnom nošnjom. I starije žene sa sela obukle su gradske suknje i haljine, pa sada terzije uglavnom rade za kulturno umetnička društva ili za nekog zalutalog turistu, ali ja svojim kolegama želim sav uspeh ovog sveta“, kazao je čika Aca, kako ga neki njegovi Leskovčani zovu. Kada je radnja bila u usponu uvozio je najkvalitetnije materijale, a njegova životna saputnica, voljena Olga, bila je glavna šnajderka. Zajedno su izrađivali najkvalitetnije narodne nošnje i porodično gajili tradiciju starih srpskih običaja, za koje se nada da nikada neće biti zaboravljeni.

 

Međutim, ono po čemu se posebno ovaj stodvogodišnjak isticao tokom života jeste njegova humanost i nesebično davanje drugima. Davne 1963. za vreme snažnog zemljotresa koji je pogodio Skoplje, Aleksandar Stojanović je donirao veliku sumu novca za ugrožene porodice. Proglašen je 1989. godine za ktitora – zadužbinara spomen hrama Svetog Save na Vračaru, u Beogradu od strane patrijarha srpskog Germana. Kada su Srbiju zahvatile velike poplave 2014. godine, Aleksandar je posetio sedište grada i donirao 100.000 dinara za poplavljena područja. Marta meseca počela je i naša borba protiv zarazne bolesti Kovid-19 i tada je čika Aca među prvima izvršio uplatu od 200.000 dinara na donatorski račun grada Leskovca. Čika Aca je rekao da je donacija data od srca, jer ova krizna vremena poput pandemije virusa korona protiv koje se trenutno borimo, iziskuju visok stepen međusobnog razumevanja, solidarnosti, humanosti i sloge.

 

Zbog svog višegodišnjeg humanitarnog rada, podizanja svesti o veri i tradiciji kao i doprinosa lokalnoj zajednici, Aleksandar Stojanović dobio je priznanje svog grada, Oktobarsku nagradu Leskovca – pohvalu za 2018. godinu. Ovaj izuzetan čovek primer je pozitivnog stava prema životu, elana i volje, čovek na koga svi treba da se ugledaju.

 

Naš voljeni Leskovčanin i veliki dobročinitelj, proživeo je toliko toga i nikada nije odustajao od ideje da način na koji živimo život naš je dar drugima.

 

„U sebi imam spokojstvo i živim u spokojstvu“, poručuje čika Aca kao svoj recept za dug i ispunjen život, jer ključ života je živeti život vredan sećanja.