Zora - najslađa užička tradicija skoro devet decenija

Zoran Donevski nasledio je posao od svojih roditelja Ilije i Božike, a koji su opet nasledili posao od Ilijinog oca Dragana.

 

“Deda Dragan je iz Makedonije prvi došao u Užice još 1933. godine. Te godine je na tadašnjoj Žitnoj pijaci, gde se danas nalazi hotel „Zlatibor“, otvorio svoju poslastičarnicu. Posle nekoliko godina preselila se i moja baka sa sinovima Ilijom i Martinom. Nastavili su uspešno da rade kao poslastičari i posle Drugog svetskog rata. Čiča Martin i moj otac su nastavili taj posao. Nastavili su da prave kolače, peciva i sladolede po dedinom receptu.

 

Otvorili su na ćošku „Zoru“, kojoj je ime dao moj deda. On je voleo da radi noću, pripremao je peciva i kolače i jutra je često dočekivao u radnji, pa otuda i ime „Zora“, priča Zoran Donevski koji je danas vlasnik “Zorinog unučeta”, koji je odrastavši u “Zori” poslastičarskim poslom počeo da se bavi već sa 16 godina.

 

“Nastavio sam tradiciju. Sve ono što su moji pravili, danas radimo supruga i ja jer ne treba kvariti taj kvalitet, brend i tradiciju. Nismo hteli da dodajemo nešto. Ta urmašica, baklava, krempita ili šampita se i dalje pravi po istom dedinom receptu. Ne treba to prepustiti zaboravu. Ali, stare recepte ljubomorno čuvamo. Ti recepti se prenose sa koleno na koleno. Deda i baba su pravili kolače po tim receptima iz davnina.

 

Dolaze nam stare mušterije sa unucima. Smenjuju se generacije, a mi i dalje trajemo“, kaže Zoran Donevski.

 

Asortiman u ovoj poslastičarnici je isti godinama unazad.To su tradicionalni kolači a u današnje vreme je teško opstati na tržištu jer je konkurencija velika, ali Donevski ne odustaju od toga da kolače prave domaćinski.

 

„Sve je domaće, čak i džemove koje koristimo smo sami pravili. Mušterije znaju da je sve bez aditiva, zato i opstajemo na tržištu toliki niz godina. Moj brat i ja smo nastavili tradiciju, a da li će i naša deca to ćemo videti“, ističe Zoranova sestra Nataša Milanović.

 

Zoran je nasledio svog dedu, a ko će nastaviti tradiciju pravljenja najboljih kolača u Užicu, kažu još se ne zna.

 

„Ako ne deca, možda unučići nastave poslastičarski posao, nikada se ne zna. Kako je Zoran nasledio svog dedu, tako će možda i naši unuci da naslede nas“, kaže Mirjana Donevski.

 

Bilo deca ili uničići, Užičani se nadaju da će se tradicija najstarije poslastičarske radnje u gradu i njihovih kolača nastaviti.