100 godina iskrcavanja srpske vojske na Jonska ostrva Krf i Vido

Beograd, 16. april 2016. godine - Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić predvodiće svečanost povodom obeležavanja stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na Jonska ostrva Krf i Vido, u ponedeljak, 18. aprila 2016. godine sa početkom u 10.00 sati (u 11.00 po lokalnom vremenu).

Nakon centralne komemorativne svečanosti u Mauzoleju-spomen kosturnici i polaganja venaca na Mornarički krst, predsednik Nikolić će položiti venac u „Plavu grobnicu“.

Predsednik će prisustvovati otvaranju nove stalne postavke „Srbi na Krfu 1916-1918“ u Srpskoj kući u 14.00 sati ( u 15.00 po lokalnom vremenu).

Tokom posete, u 20.00 sati (21.00 po lokalnom vremenu) predsednik će biti proglašen za počasnog građanina opštine Krf.

Za naročite zasluge za Srbiju, iskazanu plemenitost i humanost prema srpskim vojnicima koji su se pre 100 godina iskrcali na ostrvo Krf, predsednik Srbije dodeliće Sretenjski orden opštini Krf.

U delegaciji Republike Srbije, osim predsednika Republike Tomislava Nikolića, su i Zoran Đorđević, ministar odbrane, Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije.

Predsednik Nikolić boraviće u gradu Seru 19. aprila 2016. godine, gde će mu biti uručena povelja počasnog građanina i ključevi grada Sera.

Pismo uredniku:
Ostrvo Krf je večno počivalište srpkih vojnika. Najveća su bila u Kato Korakijani sa 560 grobova i Agios Mateos sa 520 grobova. Ahileon je bio Srpsko oficirsko groblje. Izbeglice su sahranjivane na gradskom groblju u Garici i drugim seoskim grobljima. Najpoznatija Srpska spomen obeležja na Krfu su: Mauzolej na ostrvu Vido, Spomen ploča u Guviji i Spomenik u Agios Mateosu.
Umrli srpski vojnici u prvo vreme su sahranjivani na kamenitoj obali ostrva Vida u plitkim grobovima, a kada su počeli masovno da umiru, čamcima su sa francuskog sanitetskog groba prevoženi i potapani u vode Jonskog mora, "Plavu grobnicu". Smatra se da je na ostrvu Vidu i u "Plavoj grobnici" sahranjeno preko 10.000 srpskih vojnika i regruta. Na ostrvu Vidu je 1936. godine podignut veliki Mauzolej-kosturnica u koji su smeštene kosti vojnika sahranjenih ovde.

Srpska kuća je muzej posvećen stradanju srpske vojske tokom povlačenja preko Albanije u Prvom Svetskom ratu, 1915 - 1916 godine. 4.5.1993. godine Gradska skupština Krfa dodelila je zgradu za muzej. General Milorad Prelević bio je autor prve postavke iz 1993. godine. Ove godine, prvi put posle 23 godine, je muzej potpuno rekonstruisan i izložena je nova stalna postavka Istorijskog muzeja Srbije.

Srpska vojska je pod vođstvom Stefana Dušana, osvojila grad Ser 25.9. 1345.
godine, treći grad po značaju u Vizantiji. Osvojena je i Halkidika, uključujući Svetu goruAtonsku. Uvidevši da je Vizantijsko carstvo oslabilo, Dušan odlučuje da na ruševinama Vizantije podigne imperiju jednog mladog naroda punog snage. Nakon svih osvajanja Stefan Dušan je odlučio da se proglasi za cara. Sklopio je dogovor sa Svetom gorom, koja je vizantijskog cara oduvek smatrala za svog jedinog i legitimnog vladara. Svetogorski Protat je odlučio da se Dušanovo ime spominje u svim molitvama posle imena vizantijskog cara Jovana V. Za uzvrat, Dušan se obavezao da će poštovati autonomiju Svete gore. Kralj Stefan Dušan se proglasio za cara oko Božića (25.12. 1345.) u gradu Seru.

Grad Ser je značajan i po tome što je najvažniji srednjevekovni pravni akt Dušanov zakonik dopunjen u tom gradu. Naime, Stefan Dušan je razvio i široku zakonodavnu delatnost i donošenjem toga zakona formalizovao i sistematizovao odredbe koje su do tada bile regulisane običajnim pravilima. Zakonik se, po uobičajnoj numeraciji, sastoji od 201 člana. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje 21. 5. 1349. godine u Skoplju (135 članova), i dopunjen je na saboru održanom 31. 8. 1354. godine u Seru (66 članova).Z