Dan pobede nad fašizmom

Državni praznik Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu - 9. maj, obeležava se velikim brojem manifestacija u Srbiji.

Uvažena predsednice Narodne skupštine,
Vaša Svetosti, časni oci,
Predstavnici crkava i verskih zajednica,
Cenjeni predstavnici diplomatskog i vojnodiplomatskog kora,
Generali, oficiri, podoficiri, vojnici i kadeti,
Dame i gospodo,
Poštovani i dragi građani Srbije,

Ponosan sam što danas u Zrenjaninu prisustvujem svečanosti povodom Dana Vojske Srbije i Dana pobede. Zrenjanin je domaćin Dana Vojske Srbije „Begej 2016“ iz više razloga: ovaj grad je oduvek bio primer složnog života različitih nacija i simbol zajedničkog otpora nebrojenim neprijateljima. Zrenjanin je oličenje istrajnosti, prihvatanja različitosti, razumevanja, borbe protiv nepredvidivih ćudi prirode, njenog sputavanja i obnavljanja, jedan od onih gradova koje s ponosom nazivamo istorijskim i kulturnim centrima Vojvodine i Srbije.
Zahvaljujem se svim Zrenjanincima na nesebičnoj pomoći i radosti sa kojom su proteklih nedalja učestvovali u pripremi, a danas i realizaciji vežbe „Begej 2016“ i proslavi Dana pobede i Dana svoje vojske.
Današnje slavlje povod je da se setimo dva blistava datuma iz srpske vojničke istorije. Jedan je 24. april 1815. godine kada su naši slavni preci u Takovu podigli Drugi srpski ustanak i krenuli u odlučujuće borbe za oslobođenje Srbije od viševekovnog turskog ropstva.
Oživljavamo uspomenu i odajemo počast našim hrabrim ustanicima, junacima, borcima, komandantima, vojskovođama i vladarima.
Da nije bilo njihove hrabrosti, istrajnosti i požrtvovanosti, možda ni danas ne bismo bili slobodni.
Tada su, na razboju srpkih ustanaka i odbrambenih ratova, nastale gusto tkane veze naroda i vojske. Tu tradiciju neraskidivog zajedništva sa svojim narodom Vojska Srbije jačala je tokom dva svetska rata i danas je čuva kao svoju najveću snagu. Zato ne čudi što je godinama unazad Vojska Srbije institucija u koju građani imaju najviše poverenja.
Moderna srpska država nastala je borbom u dva ustanka, a potom se branila u brojnim ratovima - uvek protiv brojnijeg i jačeg napadača i uvek na pravoj strani – slobode, pravde i ljudskog dostojanstva. Pobede su sastavni deo istorije Srbije. Izvojevao ih je slobodarski duh, istrajnost i hrabrost našeg naroda oličen u njegovoj vojsci.

Dragi prijatelji,

Tokom ove godine, obeležavamo i sto drugu godinu od početka Prvog svetskog rata, u kome je slavna srpska vojska ispisala najblistavije stranice istorije vojevanja. Todor Manojlović iz Velikog Bečkereka, današnjeg Zrenjanina, dobrovoljac, do tada kosmopolita i evropejac, istinski rodoljub, opisuje svoje mukotropno putovanje na Krf (citiram):
„Vojska, uprkos teškom stanju, ne gubi duha. Naša lađa je toliko stara da se mornari šale kako štedljivi Nemci na nju neće potrošiti ni šaku baruta“.
Drugi srpski vojnik u pismu majci svedoči o duhu srpskog naroda (citiram): „Kako smo mi divan narod! Neprijatelj je od nas kudikamo mnogobrojniji, i ima mnogo više artiljerije, ali šta mu sve to vredi kada mu mi u najkraće vreme pretvorismo u prah i pepeo njegove tri baterije. Zato je on opet jači i odvažniji u nečem drugom, da pali sela i da pljačka. Učestvovao sam u borbi, dobio sam krštenje u žestokoj vatri: kakva radost i kako je to bio divan dan!“ (završen citat)
Dragi Zrenjannci,

U promenama imena vašeg grada, ispričana je priča o srpskim pobedama. Veliki Bečkerek 1935. godine, u čast Kralja Petra Prvog čija ga je vojska oslobodila, menja ime u Petrovgrad. Posle pobede u Drugom svetskom ratu, u čast svog sugrađanina, heroja Žarka Zrenjanina, 1946. godine dobija ime koje i danas nosi. Vaše učestvovanje u pobedama još jedan je razlog koji nas na današnji dan - Dan pobede u Drugom svetskom ratu, dovodi u ovaj lepi grad na Begeju.
Jugoslavija je treća zemlja u Evropi po broju stradalih tokom Drugog svetskog rata. Neuporedivo najveći procenat jugoslovenskih žrtava činili su Srbi, ili sa puškom u ruci, ili stradali u dva nemačka i mnogo ustaških logora, jedinih koncentracionih logora u svetu specijalizovanih za smeštaj i pogrom dece, za više desetina hiljada srpske dece, ali i romske i jevrejske.

Dragi građani Srbije,

Ne smemo da zaboravimo da je zločin počinjen. Obavezni smo zauvek prema žrtvama, da ih pominjemo i da ih se sa pijetetom sećamo.
U želji da se nikada ne ponovi, uveren da danas nema zlikovca koji bi u tome učestvovao, pozivam naše komšije da se okrenemo budućnosti pošto Srbija želi da sarađuje sa svim zemljama regiona.
Zato je čudno zašto, uprkos naporima da se prevaziđu današnji problemi, na našem evropskom putu stoje snage u Republici Hrvatskoj koje kao da se utrkuju ko će jače da nas podseti na namere ozloglašenih pokreta iz Drugog svetskog rata.
Mi u sebi nalazimo snagu da pređemo preko svega, nudimo gledanje u oči i dijalog o svim otvorenim temama. Uveren sam da, iako je prošlost bila teška, budućnost možemo da gradimo zajedno.
Naša sloboda je iskovana u krvi da bismo danas mogli da vodimo državu na miran način i da svoje interese ostvarujemo mudrom državničkom politikom.
Uspravne glave stojimo pred svojim kolegama širom sveta. Kroz istoriju smo branili svoje i na to možemo da budemo posebno ponosni. Svoje nismo dali, a tuđe nas nikada nije interesovalo. Između dobra i zla uvek smo birali dobro, mada nam to često nije donosilo dobra.
Dame i gospodo,
Deveti maj, Dan pobede u Drugom svetskom ratu, obeležava se istovremeno i kao Dan Evrope, imajući u vidu da je savremena Evropa zasnovana na osnovnim načelima koji su vodili borce protiv nacizma i fašizma – na principima mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.
Srbija stoji čvrsto na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj Uniji. To podrazumeva da uređujemo državu i društvo po najvišim standardima i da imamo nedvosmislenu želju da budemo deo geografski i ekonomski prirodnog saveza.
Srbija je iskreno – rečju i delom - posvećena primeni principa slobode, razumevanja i saradnje, uz uvažavanje različitosti. Posvećeni smo održanju mira u zemlji, regionu i svetu.
Neki predstavnici Evropske Unije nam nagoveštavaju eventualno uslovljavanje ulaska Srbije u Evropsku zajednicu naroda priznavanjem Kosova i Metohije. Ako to zaista budu tražili od nas, znači da nas ne žele.
Srbija, članica Ujedinjenih Nacija, želi u Evropu da uđe celovita - tako ili nikako. Na tom principu je Evropa zasnovana, takvu Evropu želimo. Preci su nam otadžbinu Srbiju poverili u celosti i takvu je moramo sačuvati za potomke.

Pripadnici Vojske Srbije,

U periodima velikih izazova i kriza, vi ste pružali punu podršku jačanju mira, bezbednosti i stabilizacije u regionu, a u misijama širom sveta dobijate brojne pohvale i primer ste profesionalizma i posvećenosti. Preduslov za tako dobru operativnu i funkcionalnu sposobnost naše vojske bila je modernizacija jedinica, koju je Vlada Srbije omogućila čak i u godinama velikih odricanja.
Od vas očekujem jedinstvo i poštovanje principa odbrane i očuvanje integriteta Srbije i identiteta Vojske Srbije.
Očekujem da pripadnici svih jedinica odlično izvršavaju postavljene zadatke, svesni da je zakletva koju su dali ujedno i zavet našim precima – junacima i herojima - našoj otadžbini, da će svoje dužnosti obavljati postavljajući uvek na prvo mesto vojničku čast.
Zato sam uveren da će nam se i danas Vojska Srbije predstaviti u najboljem svetlu, kako to samo ona ume, i ovde u Zrenjaninu, na centralnoj svečanosti povodom Dana Vojske Srbije „Begej 2016“.
Na kraju, dragi građani Srbije, podsetimo se stihova „Otadžbine“ najpoznatijeg Banaćanina, slikara i pesnika Đure Jakšića,
koji je svakom ko se drzne da udari na nas poručio:
„ Al samo dotle, do tog kamena,
do tog bedema,
Nogom ćeš stupit možda poganom.
Drzneš li dalje, čućeš gromove,
Kako tišinu zemlje slobodne,
sa grmljavinom strašnom kidaju!“

Vremena su se možda promenila, ali naša ljubav prema slobodi ne jenjava. Istim rečima sa kojim su nam junački preci doneli slobodu, pozdravljamo Dan Vojske Srbije, Dan pobede i Dan Evrope:

ŽIVELA VOJSKA SRBIJE !
ŽIVELA SRBIJA!