Obraćanje ambasadora Mrkića na Međunarodnoj društveno-naučnoj konferenciji

Predsednik Republike Tomislav Nikolić zbog iznenadnih obaveza, nije, nažalost, mogao lično da vam se obrati. Da je mogao da dođe, obratio bi vam se sledećim rečima:

„Poštovani učesnici konferencije,
Vaše ekselencije,
Vaše preosveštenstvo,
Predstavnici važnih institucija i univerziteta iz Evrope, Afrike, Azije i Amerike,
Dragi gosti i prijatelji,
Izvesno je da brojna zbivanja, koja nas svakodnevno sustiču, deluju koliko uznemirujuće toliko i zabrinjavajuće.
Sve je manje vesti o dobrim međunarodnim dogovorima koji bi svojom solidnošću unosili spokojstvo među sve nas. Dešava se upravo suprotno: oprhvani smo i prosto zatrpani zbivanjim, koja se nad nama nadvijaju kao neka zloslutna kob. Nema dana da nismo zapanjeni vestima o žrtvama nasilja organizovanih ekstremističkih centara, o sukobima ratujućih strana ili grupa, o stradanju nedužnih civila, posebno žena, dece i starih, o bolestima koje odnose hiljade života, o iznuđenim migracijama, o uvećavanju jaza između bogatih i siromašnih, o beznađu onih koje je svet zaboravio, a koji pate zbog ljudskih zločinstava ili ćudi prirode, zbog promena koji je ljudski faktor izazvao, itd. Lista je, nažalost, mnogo duža, broj konflikata se uvećava, a potencijalni preteći tinjaju. Privrede velikog broja zemalja grcaju suočene sa nerešivim problemima kao što su nezaposlenost, umanjenje socijalnih i zdravstvenih fondova, uvećavanje besperspektivnosti mladih i mnogo čega drugog.
U takvom stanju i priliči da se što više mislećih ljudi posveti sagledavanju naše realnosti, napravi paralelu sa nekim važnim odlukama iz prošlog veka, te pokuša da ukaže na stazu, koja bi vodila umanjivanju, ako ne i punom rešavanju nagomilanih problema.
Ovde će se istoričari i diplomate, siguran sam, vrlo kompetento osvrnuti na ključne odluke Jalte, Potsdama i Helsinkija. Ove odluke su stvorile oslonac za odsustvo rata u Evropi do početka 90-ih kada je podstaknut separatizam i kada je razbijena bivša Jugoslavija, a Srbija 1999. surovo bombardovana. Sa padom Berlinskog zida i nestankom Varšavskog pakta i SSSR-a, stvorene su potpuno nove realnosti, uz opstanak i snaženje NATO-a.
Od tog vremena događale su se brojne promene, koje nisu u svojoj ukupnosti bile samo negativne. Došlo je do ubrzanog razvoja pojedinih delova sveta, koji su, istorijski gledano, do juče bili u senci i daleko od svetskih reflektora. Danas već imamo sve razgovetniji multipolarni svet u kome će nestajati dominacija i svojevoljnost jednog centra moći.
Filozofski gledano, ali i krajnje pragmatično, ovakav razvoj je prirodan, a time i lekovit, jer pruža priliku da se narastanjem i multiplikovanjem centara moći ide ka većem ujednačavanju zadovoljenja pojedinačnih i opštih životnih interesa savremene ljudske zajednice.
U ovom vremenu „instant komunikacija“ svakog sa svakim, bez obzira na mesto boravka, neophodno je da se trezveno i krajnje staloženo razazna šta su dugoročno negativna, a šta pozitivna kretanja. Opasnosti su uvećane činjenicom da je umnožena raznolikost instrumenata za vođenje ratova. Dovoljno je pomenuti sajber prostor ili kosmos u kome su sateliti istovremeno oružje, ali i pomagala za funkcionisanje čovečanstva.
Međutim, uz sve izazove koji su nam servirani kontradiktornostima ljudskog razvoja, uz sve nove tehnologije primenjene u mega-sistemima, kao i od strane pojedinaca, smatram da je najbitnije da se u budućem, svekolikom planiranju međunarodnog razvoja mora poći od još uvek najvažnijih fundamenata međunarodnih odnosa: od suveriniteta i teritorijalnog integriteta država; ravnopravnosti država, bez obzira na njihovu snagu, moć, veličinu teritorije i stanovništva, itd; iskrenog međusobnog poštovanja i uvažavanja razlika i usvojenih principa bez dvostrukih aršina.
Nijedan stabilan poredak u savremenom svetu ne može opstati bez ovih premisa!
Svemu ovome bih dodao još i to da budućnost ne može biti građena ukoliko među državama i među nama uopšte nema poverenja. Ako je uspostavljeno istinsko poverenje – moguća su i čuda. Moguće je da predupredimo ratove i da se jednom za svagda odreknemo nasilja i u celini posvetimo dobrobiti i razvoju kako Evrope, tako i čovečanstva u celini.
Dragi prijatelji,
Želim vam uspešan rad i prijatan boravak“.