Obraćanje predsednika Republike na simpozijumu ginekologa i opstetričara

Gospodine ministre,
Predsedniče Srpske akademije nauka i umetnosti,
Uvaženi učesnici simpozijuma,
Dragi gosti iz Evrope i sveta,
Članovi akademske zajednice Srbije,
Dame i gospodo,

Kalendar međunarodnih naučnih skupova koji se održavaju širom naše zemlje iz godine u godinu je sve ispunjeniji.
To je vidljivo priznanje međunarodne akademske zajednice doprinosu koji srpski naučnici pružaju svetu.
Zato su građani Srbije izuzetno ponosni i zahvalni na prilici da budu domaćini najeminentnijim stručnjacima iz različitih naučno-istraživačkih disciplina.
Za vas, naučnike i stvaraoce, ne postoje granice. Ne obazirete se ko dolazi iz koje zemlje, ko iz kog instituta, koje klinike. Vas sabiraju drugačije ideje, neprestana potraga za novim i boljim, stalno traganje za unapređenjem zdravlja i života ljudi. Zato sa lakoćom pravite svoja udruženja, od nacionalnih regionalna, od regionalnih kontinentalna, pa svetska.

Iako smo danas na simpozijumu Udruženja ginekologa i opstetričara Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, u Beograd su doputovali uglednici iz Evrope i sveta jer jedino tako – neposrednom i direktnom razmenom znanja i iskustva stečenih u različitim zemljama i različitim okolnostima, možete da napredujete u svojoj profesiji, a sa vama i čitav svet.
Ginekologija je znanje o ženi, ako iko sme da se usudi da kaže da ga poseduje. Od Kahunskog ginekološkog papirusa, 1800. godine p. n. e., preko Hipokratskog korpusa iz 4 veka p.n.e, Sorana iz Efesa i posebno Džejms Marion Simsa, ginekologija se bavi ženom kojoj bi trebalo omogućiti da bude zdrava da bi mogla da odrasta, stvara, rađa.
Zbog rađanja, kome pomažete i pre nastanka bebe, smatram da mi činite izuzetnu čast što mi pružate priliku da podržim vaš rad.
Dozvolite mi da još jednom istaknem značaj ginekologije ne samo u razumevanju sveukupne uloge medicine u jednoj državi, već i kao stalnu brigu države i društva da se primenjuje sve novo i savremeno kako bi se inače zabrinjavajuća demografska slika Srbije izmenila, kako bismo ostvarili najvažniji zadatak – da nas se više rađa no što umire.
Razume se, mnogo je činilaca izvan medicine koji utiču i bave se ovom izuzetno značajnom temom, ali je svaka ambulanta, bolnica i klinika, svako porodilište mesto u kom se najpre prepoznaje koliko država brine – od ambijenta, preko doživotnog učenja medicinskog osoblja, do naučnih skupova poput ovog. Zato vaša okupljanja zaslužuju i dobijaju iskrenu podršku svih nas.

Raznolike teme kojima je posvećen ovogodišnji Simpozijum, kao i najuglednija imena koja je okupio, uveravaju me da će i ovom prilikom iz Beograda ka svetu biti upućen još jedan značajan doprinos medicinskoj nauci i praksi podjednako.
Sa verom da ćete ostvariti sve što ste predvideli i željom da vam predstojeći rad bude uspešan, proglašavam ovogodišnji Simpozijum ginekologa i opstetričara Srbije, Crne Gore i Republike Srpske otvorenim.