Odgovor gospođi Smajlović

Gospođo Smajlović,

Sa interesovanjem sam pročitala Vaš odgovor na pismo koje sam Vam uputila i moram da priznam da mi je bio vrlo zanimljiv. Zaista mi je žao što je list „Politika“ prekršio Kodeks novinara. Žao mi je i što Vam je bio toliki problem to što sam Vam pismo poslala na memorandumu Službe za saradnju sa medijima predsednika Republike. To je, valjda, zato što sam kao savetnik predsednika Republike, Vama pisala kao predsednici Upravnog odbora Saveta za štampu. Nisam Vam pisala kao građanka Stanislava Pak Stanković građanki Ljiljani Smajlović. Ono, što mi je bilo najzanimljivije je- kakve sve to veze ima sa sramotnom „presudom“ Saveta za štampu na žalbu Tomislava Nikolića na pisanje dnevnih listova „Blic“ i „Alo“, na sednici na kojoj je glavni tok rasprave i ključna nedoumica bilo to da li može ili ne može da se peče rakija u maju mesecu??? I drugo, kakve veze postupak protiv „Politike“ ima sa ovim slučajem, pa niste bili prisutni?

Nađite argumente da me ubedite da je to što se dešavalo na toj famoznoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu u redu, ovako nećete uspeti. Vi kažete da nekakav moj „neprimereni“ način komunikacije neće uticati na Vaš profesionalni odnos prema instituciji predsednika Republike? E baš mi je drago zbog toga. Šteta je samo što se niste tako zalagali da se odbrani integritet institucije u kojoj ste predsednica Upravnog odbora, pa ste ćutke prešli preko ove skaredne odluke Komisije za žalbe. Smatram da Vam nije nikakvo opravdanje, draga gospođo Smajlović, to što fizički niste bili prisutni na toj sednici. Postoji nešto što se zove odgovornost, bez obzira na to gde se nalazili. Vi ste stali svojim imenom, prezimenom i profesionalnim ugledom iza takve odluke. Iza takve neprofesionalne odluke. I nije tu stvar u tome da li nam se ona sviđa ili ne. Stvar je u tome da li je pravedna ili ne. A nije pravedna.
Još jednom, baš mi je žao što Vam se ne dopada ton kojim Vam se obraćam. Ali, kažu ljudi, „prema svecu i tropar“.
Stanislava Pak Stanković