Pravo je Republike Srbije da sačuva suverenitet i teritorijalni integritet

Beograd 07. april 2016. godine - Konstruisana je, iz verovatno senzacionalističkih razloga, „vrela politička tema" bez normalnog osnova. I to baš sada, u predizborno vreme. Stvara se utisak o tome da Srbija ne poštuje svoje međunarodne obaveze u odnosu na Međunarodni krivični sud (MKS). Dobro bi bilo da se radi samo o neznanju. Nažalost, napisi sa kritikama toliko su tendenciozni da zahtevaju objašnjenje.

Srbija, shodno prilikama, nastoji da očuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet. To je njeno vrhunsko pravo, koje proizilazi iz Povelje Ujedinjenih nacija. Sa stanovišta politike, a još više morala to je, pre svega, njena dužnost. Dakle, kada se odupire bezobzirnim nasrtajima da se, pod bilo kakvim izgovorom, otme naša teritorija, čini se sve što je u našoj moći da se to onemogući. Razume se, mirnim sredstvima.
Jedan broj država, izgovarajući se nekakvom specijalnošću „srpskog slučaja", ne obazire se na principe međunarodnog prava i decidne odredbe Povelje UN, pa i rezolucije samog Saveta bezbednosti. Takav odnos se, u većini naših medija, ne samo ne kritikuje, već se kroz nekakav „pragmatizam" ističe kao prihvatanje realnosti.
Dobar broj država, koje čine veliku većinu svetske populacije, ne saglašava se, a i otvoreno suprostavlja secesiji i teritorijalnoj otimačini. Priče o pravu naroda na samoopredeljenje su jalove u kosovskom slučaju, jer su Albanci manjina u Srbiji, a kao narod konzumirali su svoje pravo stvaranjem države Albanije. Uvek smo govorili da će, ako se nastavi obrazlaganje da je u pitanju „jedinstvenost kosovskog pitanja", nastaviti da „svojevoljno" nastaju državice ili države na teritoriji današnjih članica Ujedinjenih nacija.
Od 2012. godine, odnosno od izbora sadašnjeg predsednika Srbije, jedan broj zemalja Evrope i Azije, pa i pojedine iz Latinske Amerike, odlikovan je prvenstveno zbog toga što nisu podlegli pritiscima i nisu prihvatili jednostrano proglašenu nezavisnost albanske manjine u srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.
Većina država u Africi nije, takođe, priznala tzv. Republiku Kosovo. Mi smo im zbog toga zahvalni. Zar je to osećanje neprirodno? Zahvalnost smo izrazili dodelom ordena šefovima svih afričkih država koje poštuju međunarodno pravo i dele naš stav o samoproglašenoj „Republici Kosovo". Među njima je i Sudan i mi smo mu izrazili poštovanje kroz dodelu ordena šefu države, koga je birao sudanski narod.
Uzgred, treba podsetiti da su se Afrička unija, Arapska liga i Organizacija islamske saradnje suprostavile presudi Međunarodnog krivičnog suda i podržale predsednika Sudana. Zabeleženo je da je predsednik Sudana bio u brojnim zvaničnim posetama, pa i nekim članicama MKS. Pored toga, podsećam da SAD, Rusija i Kina nisu pristupili Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda.
Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom i pridržava se svojih obaveza. Odlikovanje dodeljeno predsedniku Baširu izraz je našeg poštovanja prema sudanskom narodu, kome smo zahvalni na podršci u jednom od naznačajnih pitanja za naš narod i državu.