Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić otkrio spomen-obeležje „Srpskim majkama.“

BEOGRAD, 24.03.2017. - U Domu Vojske Srbije danas je, na godišnjicu početka NATO bombardovanja, otkriveno spomen-obeležje "Srpskim majkama", a predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da to treba da bude simbol naše zahvalnosti svim majkama, koje su sačuvale Srbiju i sačuvale život. Nikolić je u obraćanju u Domu Vojske rekao da su na današnji dan, pre 18 godina, pale prve bombe na jednu suverenu državu, koja je, kao i uvek u svojoj istoriji, bila prinuđena da brani svoje.

Dame i gospodo,

Sestre i braćo,

Dragi građani Srbije,

Na današnji dan, pre osamnaest godina, pale su prve bombe na jednu suverenu državu koja je, kao i uvek u svojoj istoriji, bila prinuđena da brani svoje. Po Srbiji su, kao po slami, mlatili svojim raketama i bombama napunjenim uranijumom. Morao sam nedavno, u Savetu bezbednosti UN, da ih optužim kako se njihovo divljaštvo nad našim narodom kao bumerang vratilo deci celog sveta. Obogatili su ceo svet osiromašenim uranijumom, zato što voda, vazduh i podzemni tokovi ne znaju za granice. Misleći da uništavaju druge, uništavali su zapravo i sebe, svoju decu, svačiju budućnost.

Svake godine na ovaj dan sećamo se žrtava bombardovanja i u tišini, plamenom upaljene sveće, obasjavamo imena nevino stradalih ljudi, naših nevinih sugrađana, bez obzira da li su stradali kao vojnici, civili, deca, nejač.

Ali ovaj datum od danas ćemo pamtiti i kao dan kada je ovde, na zdanju podignutom dobrovoljnim prilozima srpskih vojnika i oficira iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, otkrivena spomen-ploča srpskim majkama.

Svim našim majkama, i onim čija deca, koju su rađale dok su na Srbiju padale prve bombe,  danas slave punoletstvo.

Nikada se nećemo dovoljno zahvaliti, dovoljno odužiti hrabrim, odvažnim ženama koje su pisale istoriju Srbije onako kako samo majka ume. Hraniteljke i ratnice, čuvarkuće i heroine, majke su nezaobilazni deo povesne priče o stradanju, pobedi i uzdignuću Srbije kroz čitavu njenu prošlost. Majka je sačuvala nejač i plamen na ognjištu dok je svaka muška glava dorasla džeferdaru, puški, topu, odlazila da diže bune, vodi ratove, oslobađa i čuva pradedovsku zemlju. Majka je na pragu čekala ratnike, sahranjivala i nosila crnu maramu celog života, i odlazila tiho na groblje moleći Boga da je tu i ostavi.

Ko je i u ljuti boj jurišao jednako hrabar kao i svaki vojnik, ko je u vojnim bolnicama vidao rane? Pa kad prođu vojevanja, opet su rađale kćeri, i sinove za njivu i ženidbu ili za neki novi rat.

Majka je svetinja. U mukama je dozivamo, u nju se kunemo, umetnici joj posvećuju najmilije stihove, najlepša platna, note. A one skromne, uvek negde iza nas, srećne kad im je dete srećno, zdrave kad im je čedo zdravo, žive kad im se sin iz rata vrati. Bdiju nad nama od dana rođenja: nežne kad nas miluju pred san, snažne kad nas brane, ranjive na naše muke i nepobedive kad se bore za nas.

Neka ova spomen-ploča bude simbol naše zahvalnosti majkama koje su hiljadama godina rađale državnike i junake, hlebotvorce i ratnike-pobednike, koje su vodile zemlju kad nije imao ko, spašavale i svoju i tuđu decu, bile ratnice i heroine, ali pre svega i uvek majke koje su sačuvale kuću, sačuvale Srbiju, sačuvale život!