Reakcija predsednika Nikolića na izjavu predsednika SANU

Beograd, 18. oktobar 2015. godine – Predsednika Nikolića je veoma iznenadila, da ne upotrebimo mnogo grublju reč izjava predsednika SANU profesora Vladimira Kostića, da je Kosovo de facto i de jure izgubljeno za Srbiju i da je savez sa Rusijom veštačka alternatva i da Srbija „povraćajući treba da uđe i u taj raj Evropske Unije“. Profesor Kostić je to izjavio i ostao živ.

Profesor Kostić je javno izneo mišljenje koje je suprotno interesima Srbije, suprotno uverenjima velike većine građana Srbije. U trenuku kada država vodi tešku borbu da uprkos strahovitim pritiscima, primeni duplih standarda od stane onih koji promovišu nezavisnost Kosova. Srbija nije učinila nijedan korak koji bi doprineo da samoproglašena nezavisnost bude realnost. Razgovori se vode kako bi građani Srbije zajedno sa Pokrajinom mogli da žive normalno, bez straha od ratova, bezbedno i slobodno.
Profesor Kostić je rekao da treba da se odreknemo dela svoje teritorije da priznamo realnost. Kako on ili bilo ko može da se odrekne nečega što nije njegovo? Nije Kosovo Vaše, niti bilo kog pojedinca. Kosovo pripada i našim precima i našim potomcima. Kosovo je natopljeno krvlju onih koji su za njega položili život. Tamo su vekovima živeli, radili i gradili Srbi. Tamo su tapije o osnivanju manastira sačuvane u kamenu. Ne postoji Srbija deceniju ili dve. Srbija postoji više od jednog milenijuma, Srbija duže postoji na postoru Hvosne nego na području Beograda.
Da li onaj koji živi u jednom trenu srpskog bitisanja sme na sebe da stavi odgovornost za komadanje Srbije? Teško je povraćajući ući u raj Evropske Unije, ali je mnogo teže i bolnije ući u raj Evropske Unije bez delova tela. Oni koji danas vode Srbiju izabrani su od naroda da ne izdaju Kosovo. Da pokušaju da ubede evropske prijatelje da Srbija može da bude deo evropske porodice zajedno sa Kosovom i Metohijom.
Predsednik Nikolić je izjavio da je časno voditi takvu politiku, ali da se ne žali i ne govori kako mu je teško da ubeđuje svoje kolege širom sveta šta Kosovo i Metohija znači za Srbiju i kakav je zločin pokušaj amputacije Kosova i Metohije od Srbije. Na kraju krajeva ni pet člalnica Evropske Unije nije priznalo „Kosovo“. Kako bi Srbija mogla da prizna, a njenih pet evropskih prijatelja nije to učinilo. Ako pogedamo malo dalje, šta bi se desilo kasnije, da se tu ispred naših očiju formira Islamska Država? Pa da krene na ostatak Srbije?
Profesor Kostić kaže da je savez sa Rusijom veštački. Istorija naša dva naroda je toliko isprepletana i tu ničega veštačkog nema. Naprotiv, naše prijateljstvo je duboko i iskreno. Srbija nikada neće zaboraviti zahvalnost Rusiji zbog oslobođenja od Turaka u Balkanskim ratovima, Car Nikolaj je izgubio glavu i imperiju između ostalog, zato što je u Velikom ratu pomogao Srbiji. Ne smemo zaboraviti šta je Rusija učinila za Srbiju u Drugom svetskom ratu.
Da li je to malo za jedno prijaeljstvo? Da ne govorimo o današnjem prijateljstvu, kada nam Rusija pomaže i u finansijskom i u moralnom smislu, stavivši veto na sraman predlog Deklaracije koja je imala za cilj da Srbe stigmatizje kao genocidan narod.
Predsednik Nikolić je istakao da je Srbija prijatelj Rusije i da ni profesor Kostić, ni on, niko to ne može pokvariti zbog zajedničke istorije, duhovnih i prijateljskih veza. Srbija, dok je predsednik Nikolić njen predsednik, neće uvesti sankcije Rusiji, a prijateljstvo se može samo učvrstiti.
Profesor Kostić ima izvanredna znanja u oblasti kojom se bavi. U toj oblasti je neprikosnoven stručnjak i svetsko ime. Ali ne čini samo struka jednog akademika i profesora koji obrazuje čitave generacije onih koji će oblikovati budućnost Srbije. Moral i patriotizam u najplemenitijem smislu te reči, čine jednog naučnika velikim. To su vrednosti koje daju smisao nauci. Sve ostalo je larpurlatizam.
Srbija dugi niz godina čeka da se akademija izjasni o ključnim pitanjima koja se postavljaju, da iznese svoj zajednički stav i da se postigne konsenzus o donošenju najvažnijih odluka koje se tiču budućnosti i napretka naše nacije. Sve važne institucije i ustanove su davale svoj stav, ponekad podršku, ponekad ne, ali postoji uverenje o zauzetoj poziciji. Ali ne i od najvažnije institucije koja bi trebalo da bude intelektualni krem srpskog društva. Možda je bolje da je ostalo tako.
Predsednik Nikolić očekuje od SANU da se izjasni o izraženom stavu profesora Kostića i da li posle takve izjave može da ostane na njenom čelu?