Solidarnost sa Italijom dublja od prijateljstva

OBRAĆANjE PREDSEDNIKA REPUBLIKE TOMISLAVA NIKOLIĆA NA KONCERTU SOLIDARNOSTI SA ŽRTVAMA ZEMLjOTRESA U ITALIJI Crkva Blažene Djevice Marije Beograd, 18. septembar 2016. godine

Vaša preuzvišenosti,
Vaše ekselencije,
Časni oci,
Članovi Vlade Republike Srbije,
Dame i gospodo,

„Odlučiti da ne vidite glad, bolest, eksploatisane ljude, to je težak greh, a istovremeno to je greh današnjice“, kazao je papa na Trgu Svetog Petra u Rimu.
Građanima Srbije, kroz čitavu istoriju, takvo upozorenje nije trebalo. Nas potresaju tuđe muke i patnje, jednako kao da su naše, mi saosećamo sa drugima, često i sa onima koji su nam bol i naneli.
Potresla nas je vest o ponovnom strahovitom zemljotresu koji je pogodio italijanske gradove Akumoli, Amatriče i Peskaru del Tronto. Kao da 1997. i 2009. godina, i više od tri stotine poginulih nisu bili dovoljni da umilostive prirodu koja nas još uvek samo opominje. Ponovo su užasne slike srušenih gradova, ljudi koji spasavaju decu i sopstvene živote, dok se zemlja neobuzdano trese, obišle svet i podsetile da ćud prirode ne bira ni mesto ni vreme. Podseća nas da slična strahota može da se desi bilo kome, bilo kada i bilo gde.
Gradonačelnik Amatričea, rodnog grada nekoliko papa, Serđo Piroci, u očaju je izgovorio: „Grada ovde više nema“. Samo jedan tren i čitavi gradovi su se pretvorili u prah i pepeo. Zapisi iz prošlosti ostali su samo u sećanju, uz nadu da će se pronaći sredstva da se obnove domovi i vratiti makar delić nekadašnjih čari gradova čudesne lepote. Da će njihovi stanovnici moći da nastave život, baš kao što su živeli pre. Zato smo se okupili večeras ovde, da podržimo ideju o svetu ujedinjenom u nevolji, ljudima sastavljenim u patnjama i bolu, da damo svoj mali doprinos da se nada – da ćemo svi biti bolji – pretoči u stvarnost.

Dame i gospodo,

Na prostoru današnje Srbije rođeno je čak 18 rimskih imperatora. Rim je ostavio neizbrisiv trag na mapi Evrope i sveta, a rimsko pravo je temelj nacionalnih i međunarodnih pravnih akata i filozofske misli uopšte. Rimski klasični pravnici postavili su temelje pravne nauke koje je prihvatila i pravna nauka savremene Srbije.
Istorija odnosa Srbije i Italije je isprepletana usponima i padovima. Srbija će večito da pamti najblistaviji trenutak italijanskog prijateljstva zabeležen tokom jednog od najtežih istorijskih događaja – Prvog svetskog rata. Brodovi italijanske mornarice prevezli su na obalu te zemlje 260.895 srpskih vojnika i civila. Na obalama Jadrana, srpska vojska je spašena zahvaljujući operaciji italijanske Kraljevske ratne mornarice, uz učešće francuskih i engleskih brodova, te prebačena na drugu obalu mora na Siciliju, u Bari, Valonu i Brindizi. Prilikom prevoženja naše vojske život je izgubilo preko devet stotina italijanskih mornara. Uprkos gladi i iscrpljenosti, prekriveni ranama, srpski vojnici i civili uzdignute glave hodaju u koloni. To je zadivilo italijansku mornaricu koja je zapisala: „Srbi dostojanstveno marširaju i umiru!” Uloženi napor italijanske mornarice u njihovo spašavanje bio je veličanstven primer humanosti i požrtvovanosti. Nekoliko meseci nakon toga, hrabri srpski vojnici vratili su se na front i dali ključni doprinos konačnoj pobedi Saveznika.
Solidarnost i ciljevi koji su nas tada povezali i danas vezuju italijanski i srpski narod. Činjenica da smo tada zajedno ostvarili pravedan cilj i očuvali slobodu i mir u našim zemljama je zalog da ćemo i u budućnosti nastaviti da radimo sa istom posvećenošću i entuzijazmom.
Na prijateljstvo naša dva naroda nakratko je bačena senka i tokom Drugog svetskog rata, a i 1999. godine, bombardovanjem Srbije. Bili smo kažnjavani bez krivice, 1941. godine kada se verovalo u jedan ideološki koncept koji nije bio utemeljen na osnovnim civilizacijskim vrednostima i 1999. godine, kada se verovalo da smo mi potonuli u istu mutnu vodu.
Ja se ne snebivam da govorim o tome, zato što prema prijateljima treba biti otvoren i zato što smo u prošlosti svi, manje ili više, grešili. Ljudski je grešiti, ali je ljudski i praštati i o tome sam otvoreno govorio i sa našim velikim prijateljem, predsednikom Italije, Serđom Matarelom.

Dragi prijatelji,

Iskreno prijateljstvo naša dva naroda ogleda se i u mnogim trenucima nakon Drugog svetskog rata. I kao susedi, i danas kada se između nas nalaze zemlje bivše Jugoslavije, naša saradnja je, posebno u oblasti ekonomije, izvanredna.
Tokom katastrofalnih poplava 2014. godine, Italija se pokazala kao iskren prijatelj Srbije. Italijanska vlada donirala je 800 hiljada evra za izvođenje radova na unapređenju sistema za zaštitu od poplava u Loznici, Krupnju, Osečini i Kladovu. Zahvalnost na nesebičnoj pomoći tokom poplava iskazao bih jednom od najpoznatijih mudrosti mog naroda: „Prijatelj se u nevolji poznaje kao zlato u vatri“. Kada se neko u teškim vremenima pokaže kao prijatelj, on je za nas prijatelj za sva vremena.
Solidarnost sa italijanskim narodom, danas kada mu je teško, nešto je mnogo više, mnogo dublje od dobrote koju iskazujemo kao prijatelji. Tim činom mi pokazujemo i nudimo bratsku ruku nama odavno bliskom narodu Italije.
Na kraju, želeo bih da se zahvalim svim kompanijama i pojedincima koji su pokazali volju da pomognu unesrećenim gradovima Akumoli, Amatriče i Peskari del Tronto i građanima koji su ostali bez svojih domova. Činjenica da ste pokazali ljudskost i solidarnost još će nas čvršće povezati sa Italijom i svakako ostaviti pečat u vremenu. Ipak, i vas podsećam na jednu srpsku poslovicu: „Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono“.
Posebno se zahvaljujem Njegovoj preuzvišenosti nadbiskupu Hočevaru i Njegovoj ekselenciji nunciju Surijaniju, zato što su omogućili da se danas okupimo ovim plemenitim povodom.
Dozvolite mi da na samom kraju podelim sa vama stihove iz pesme „Ovde smo da podelimo“ – Leonarda Sinizgalija, sada posebno aktuelne:

„Siamo qui per dividerci
in’eredita di stenti.
Non spezziamo quello che e intero
diventa zero.“

„Ovde smo da podelimo
Nasleđe od oskudice
ne lomimo što je celo
na nulu bi se svelo.“

Grazzie!

Hvala!