Telegram saučešća porodici akademika Dragoslava Mihailovića

„Sa tugom sam primio vest o smrti akademika Dragoslava Mihailovića, književnika čiji je životni vek bio obeležen zatočeništvom, marginalizacijom, zastrašivanjem i unižavanjem, ali i najvećim priznanjima i poštovanjem od strane slavnih umova njegovog doba.

 

Na surovo bolan način, pisao je Mihailović o besmislu života zlikovaca i zločinaca, ali i o dubokom smislu herojstva, časti i ljudskosti za koje se čovek odlučuje bez obzira na stradanja i cenu koju za to mora da plati. Sa jedinstvenim senzibilitetom prikazivao je tragiku ljudskog postojanja u totalitarnom društvu, uništenu budućnost buntovnih pojedinaca i prelomne trenutke borbe čoveka koji želi da očuva identitet, dok se suočava sa izborima koje je malo ko spreman da prihvati.

 

Prijatelj nobelovaca i neprijatelj nepismenih ali silnih, ponižavan, a proslavljen, glas onih čija je reč utišavana i ubijana, bio je ogledalo moralnog sunovrata društva u kojem je negativna selekcija postavila klicu buduće propasti i brodoloma sistema koji je iznedrio nebrojene nedaće za naš narod i državu. Mihailović je svojom rečju jakog književnog naboja proslavio obične ljude-heroje, a silovito razgolitio svu nemoć, duhovnu prazninu i jad postojanja onih koji su sopstveni strah kompenzovali pompeznom okrutnošću. Na hiljadama strana koje je ispisivao dugo i pažljivo, maestralno je delegitimizovao tadašnje autoritete, čime je izazivao njihovo još veće neprijateljstvo, osudu i zgražavanje ideološke pseudo-elite.

 

Retko ko je do najvećih dubina opisao samu srž egzistencijalne teskobe, strepnje i gorčine života društvenih parija i ljudi na margini koji gotovo nikome nisu bili bitni, iako se u njima odvijala dramatična duhovna borba o kojoj komformistička većina jedva da je nešto i znala, sviknuta na bahatost sile, moći i položaja koji su je odvojili od svake stvarnosti života i svakodnevne muke bivanja „običnog i malog“ čoveka.

 

Sa istom silinom opisivao je i duhovnu sirotinju velikaša i ljudi koji su odlučivali o životu i smrti, malo ili nimalo znajući i o jednom i o drugom. Upravo ta provalija koja postoji između heroizma i egoizma, između časnih, pristojnih, duhom nesalomivih i ponosnih pojedinaca, nasuprot duhovnoj i moralnoj bedi bahatih, sujetnih i ispraznih, ostala je i danas paradigma podele između ljudi i neljudi, heroja i kukavica, velikih i svih onih koji to nikada neće biti.

 

Izražavam duboko saučešće porodici, prijateljima i poštovaocima dela  akademika Mihailovića. Neka počiva u miru, u kojem se pridružio ostalim velikanima našeg roda“, navodi se u telegramu saučešća predsednika Vučića.

 

Beograd, 

12. mart 2023. godine