Zakon nije prepreka da se nagrade mladi fudbaleri

Beograd, 24. jun 2015. godine – Kabinet predsednika Republike prinuđen je da odstupi od principa da ne odgovara na prljavštine koje svakodnevno dolaze iz nekoliko domaćih tabloida.

Razlog za to je drskost da se iz uspeha naših mladih fudbalera i roditeljskog odnosa predsednika Republike prema njima, zlonamerno izvuče iz konteksta predsednikov odgovor na njihov zahtev. Ne samo našu reakciju, već i hiljada onih koji na društvenim mrežama ili javno širom Srbije potvrđuju da ta deca zaslužuju mnogo više nego što dobijaju, ili što bi im ti tabloidi dali.
U Zakonu o sportu (Službeni glasnik RS br. 24/2011 i 99/2011), u članu 123, koji reguliše nacionalna priznanja, nagrade i stipendije, predviđeno je da se „sportistima, državljanima Republike Srbije koji kao reprezentativci Republike Srbije osvoje medalju na Olimpijskim igrama, Paraolimpijskim igrama, Šahovskoj olimpijadi, svetskim i evropskim prvenstvima u olimpijskim i paraolimpijskim sportskim disciplinama, ili postanu osvajači DEJVIS kupa ili FED kupa Međunarodne teniske federacije, dodeljuje nacionalno sportsko priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja nakon navršenih 40 godina života“. Dakle, Zakon nije prepreka da osvajači prve srpske titule svetskog prvaka u fudbalu ostvare pravo na doživotno mesečno novčano primanje, a i predsednik Srbije misli da im to sleduje, jer su zaslužili. Jedina prepreka da naši zlatni momci, koje slavi cela Srbija, postanu nosioci prava na doživotno mesečno novčano primanje je Uredba o nacionalnim sportskim priznanjima i novčanim nagradama (Službeni glasnik RS br. 8/2013).
Predsednik je uveren da uspeh naših mladih fudbalera podstiče u građanima Srbije veru u sebe i da je stoga neophodno nagraditi one koji su svojom upornošću, boreći se za Srbiju, postigli ono što ne uspevaju ni oni koji su za to nemerljivo više plaćeni i nagrađeni. Istovremeno, ne želeći da Ministarstvu finansija prepusti ocenu „finansijske opravdanosti“ nagrade, predsednik Republike poziva i očekuje da se ta poslednja prepreka prevaziđe, kao i da ne ostane mogućnost da ta prepreka opstane u budućnosti.

Možda bi onda vlasnici i glavni i odgovorni urednici tabloida, o kojima je bilo reči na početku, dobili podstrek da i sami potrče, skoče, ili bar iskreno podrže one koji to mogu, žele i rade to za Srbiju. To bi predstavljalo objektivno izveštavanje i to je jedino čemu se opravdano služi u novinarstvu.