ČIN PRINCIPA ODBRANA SOPSTVENE ZEMLjE

BEOGRAD - PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLIĆ REKAO JE DA JE ČIN GAVRILA PRINCIPA BIO ODBRANA SOPSTVENE ZEMLjE, KONTRANAPAD NA SIMBOL MONARHIJE KOJA JE ODUZELA SLOBODU NjEGOVOJ DOMOVINI.

"Okidač na pištolju Gavrila Principa bio je okidač slobode i okidač osvajačima za početak Velikog rata. Izgovor, povod, zaklon za istinsku osvajačku pretenziju, planetarnih razmera", rekao je Nikolić na otvaranju izložbe "Mlada Bosna i Sarajevski atentat" u Arhivu Jugoslavije.

Nikolić je naveo da je Mlada Bosna nastala pod uticajem evropskih ideja svoga doba, motivisana snažnom potrebom za slobodom i pravdom građana aneksirane Bosne i Hercegovine i idejom ujedinjenja i stvaranja zajednice južnoslovenskih naroda.

On je dodao da je izložba, čijem otvaranju je prisustvovao član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović i više ambasadora među kojima i ambasador SAD Majkl Kirbi, od izuzetnog značaja za razumevanje uticaja pod kojima je nastalo i sistema vrednosti koji je usvojilo društvo srednjoškolaca i stiudenata Mlada Bosna.
"Taj značaj je posebno podvučen u godini u kojoj se čitav svet seća početka Velikog rata posmatrajući uzroke i mereći posledice ne samo iz perspektive istorijskih činjenica već i u kontekstu današnjih političkih i ekonomskih snaga u Evropi i svetu", rekao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, "kako nekada tako i danas, tako će biti dok je sveta i veka, veliki, pa još ako su bogati i jaki, nameću svoje vrednosne sudove ne samo za budućnost već i u tumačenju istorijskih događaja".

Nikolić je dodao da Mlada Bosna nije bila ništa novo i neobično na tlu Evrope, a da su različiti motivi uticali na mlade školarce i intelektualce širom Evrope, ali da im je svima bila zajednička potreba za uspostavljanjem novih vrednosti u društvu.

Otvarajući izložbu, Radmanović je rekao da je ideja vodilja mladih ljudi tog vremena bila sloboda - najvažnija pokretačka snaga i ideja vodilja i dan danas.

On je naveo da je izložba veliki doprinos raspravi o uzrocima Prvog svetskog rata i Sarajevskog atentata, ističući da su svi oni koji brane čin Mlade Bosne borci za slobodu.
"Mladu Bosnu napadali su oni koji su želeli tuđe resurse, a branili oni koji su za slobodu. Mi u Republici Srpskoj i Srbiji smatramo ih borcima za slobodu i zato im hvala", rekao je Radmanović.

Arhivska izložba podeljena je na pet tematskih celina: Mlada Bosna, Zaverenici i izvršioci Sarajevskog atentata, Sarajevski atentat, Julska kriza 1914. i Stradanja Srba u Bosni i Hercegovini.

Autor Bojan Stojnić rekao je novinarima da će posetioci moći da se upoznaju sa idejom i delom članova Mlade Bosne kroz originalnu arhivsku građu, fotografije, relevantnu literaturu i štampu.

Izložba sadrži i originalne prepiske članova Mlade Bosne, fotografije i dokumenta koja svedoče o stradanju Srba, a u Arhivu Jugoslavije biće otvorena do 1. oktobra, nakon čega će biti postavljena i u drugim gradovima u Srbiji.

Izložba arhivskih dokumenata svečano je otvorena 29. maja u Galeriji Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, a nakon Banjaluke, bila je postavljena u Mostaru, Gacku i Andrićgradu.

foto Tanjug, T. Valič