Da se više ne delimo i ne zaostajemo za velikim narodima

 

Nikolić je, posle polaganja tela u porodičnu kriptu na Oplencu, ukazao da je povratkom posmrtnih ostataka kraljevske porodice u otadžbinu ispravljena velika nepravda i učinjen korak ka nacionalnom jedinstvu.

 

On je istovremeno poželeo da upokojeni Karađorđevići imaju večni spokoj i da budu simbol novoga života i nove nade za sve u boljoj i jedinstvenoj Srbiji, u kojoj "pravda drži zemlju i gradove". 

 

Predsednik Srbije je konstatovao da je istorija srpskog naroda, osim slavnim herojskim delima, patriotizmom, borbom za pravdu i istinu, obeležena i unutrašnjim podelama i sukobima.

 

"Upravo je to jedan od razloga što su Srbi vrlo često, ili skoro uvek, nesrećniji nego što zaslužuju, a njihova država prepoznatljiva po zlehudoj istorijskoj sudbini", porimetio je Nikolić.

 

"Kod nas su podele i zavade česta pojava, čak i među braćom i sestrama, ponekad i ni oko čega. Jedan od sukoba nastao je tokom Drugog svetskog rata i imao je tragičan epilog, čije posledice osećamo i danas. Mržnja između dva srpska pokreta, četničkog i partizanskog, koji su proglasili iste ili vrlo slične ciljeve, dovela je do bratoubilačke ostrašćenosti i ogromnih ljudskih žrtava", podsetio je Nikolić.

 

Iako su, kako je rekao, dva pokreta na početku rata imala zajednički cilj koji ih je ujedinio - borbu protiv fašizma i okupacije, vremenom su razlike postajale sve veće i sukob je eskalirao, donevši tragične posledice po srpski narod, tako da je više Srba nastradalo od srpske nego od okupatorske ruke.

 

Zavade i progoni nastavljeni su, podsetio je Nikolić, i po završetku Drugog svetskog rata, i mnogi građani su u miru doživeli tragičnu sudbinu: neki su streljani bez suđenja, za neke je suđenje služilo samo da bi se izrekla unapred pripremljena presuda. 

 

"Te patnje je, na ovaj ili onaj način, u većoj ili manjoj meri, doživela svaka naša porodica, pa i porodica borca za slobodu i oca moderne Srbije: velikog vožda Karađorđa Petrovića. Sudbina samog Karađorđa, njegovih potomaka i porodice, predstavlja sublimaciju svih naših podela, nepravdi i nesreća", naglasio je Nikolić.

 

Predsednik je rekao da su drugi narodi sa pravom postavljali pitanje: kakva je to Srbija u kojoj potomci onog koji se za nju borio, obnovio je, unapredio, nemaju prava, bar kao ostali građani, kako to da su lišeni državljanstva, imovine, časti, čak i drevnog prava da im srpska zemlja pruži zaštitu posle smrti.

 

"Neki od nas su se pitali: šta stoji iza svega toga? Možda strah od srpskog bunta u borbi za pravdu? Ili strah od toga da se ujedinjeni borimo za ono što je naše? 

 

Ili možda strah da nove vođe neće dostići popularnost Kralja Petra Prvog?

 

Mi više sebi ne možemo, ne smemo da dozvolimo podele i nepravdu. Na to nas obavezuju naši preci, koji su podneli nesebičnu žrtvu za otadžbinu", rekao je Nikolić.

 

Srbi su, prema njegovim rečima, od starih vremena uzdizali na božanski pijedestal pravdu i pravednost, kao najvišu, stožernu vrlinu, u narodnim pesmama, majka pravednošću zaklinje sina junaka da čini "ni po babu, ni po stričevima", a u himni srpski narod od Gospoda traži spasonosnu Božju pravdu. 

 

"Zato mi danas na grobu vožda Karađorđa, u ovoj divnoj crkvi, zadužbini-mauzoleju, ispravljamo veliku nepravdu. Otklanjajući posledice strašnog greha koji je počinio neko pre nas, činimo još jedan korak ka jedinstvu, kako bismo krenuli putem velikih naroda, za kojima ne smemo da zaostajemo ni u čemu", rekao je Nikolić. 

 

On je istakao da se narod koji je ujedinjen ne može nazvati malim, a sa poslednjim Karađorđevićem, donetim iz tuđe zemlje u kovčegu, u Srbiju se vraća pomirenje. 

 

"Moja dužnost, kao predsednika svih građana, bez obzira na bilo kakvu, pa i političku podelu, jeste da učinim sve i doprinesem konačnom pomirenju i jedinstvu našeg naroda. Dao sam i sopstveni primer", ukazao je Nikolić.

 

"Da li ste i vi spremni da učinite sve da prestanu sukobi i podele u Srbiji", zapitao je i zaključio predsednik Srbije.