Fotografi sačuvali istinu o Srbiji u Velikom ratu

 

Govoreći na promociji fotomonografije i to upravo na dan kad je pre 94 godine potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, Nikolić je primetio da nas, nažalost, samo godišnjice i jubileji podsećaju na našu dužnu zahvalnost prema mnogim precima čija imena pominju tek ljudi iz struke, a čija dela jesu doslovno i simbolično utkana u naše povesno herojstvo.

 

Istakavši posebnu zahvalnost i zasluge fotografa za sve što je o učešću Srbije u "vojevanju koje do tada nije pamtilo čovečanstvo" ostalo zabeleženo, Nikolić je podsetio da u osvit jubileja svoj doprinos pobedi saveznika treba da ističemo oslonjeni na činjenice i istorijske podatke i konstatovao da deo te povesne istine, deo najznačajnijih dokumenata o našem slavnom učešću u Velikom ratu, čine upravo fotografije sabrane u fotomonografiji 1914-1918.

"Kao i većina srpske dece odrastao sam uz imena slavnih vojnika i vojskovođa iz Prvog svetskog rata, samo jednog od ratova koje je malena Srbija vodila protiv svetskih siledžija braneći svoju čast: Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, major Gavrilović, Milunka Savić", rekao je Nikolić, ali i naglasio da fotomonografija podseća i na skrajnuta i nikad isticana po zasluzi imena fotografa - Riste Marjanovića, Samsona Černova, Vladimira Becića, Dragiše Stojadinovića, Riste Šukovića... 

 

"Bez njih ne bi postojalo ovo svedočanstvo o Srbiji, ovaj dokaz o istini koju nikakva sila nikada neće moći da izmeni", rekao je Nikolić i primetio da "nije prvina da se ogrešimo o značajne ljude iz prošlosti koji jesu istorijske ličnosti i kojima dugujemo, ako ne više, makar da se u izdanjima poput ovog setimo njihovog ogromnog doprinosa danas zanemarenoj kulturi sećanja".

 

Kako je konstatovao, nažalost samo jubileji podsećaju na našu dužnu zahvalnost prema mnogim precima čija imena pominju tek ljudi iz struke, a čija dela jesu doslovno i simbolično utkana u naše povesno herojstvo.

 

Fotografija i film u Kneževini, a potom i Kraljevini Srbiji, dvojako svedoče o ukupnom razvoju jedne države, istakao je Nikolić i dodao da ne samo da su potomcima ostala svedočanstva u fotografijama i pokretnim slikama, već su fascinantni i datumi, brzina kojom je Srbija prihvatala nova tehnička dostignuća i razvijala ih.

 

Tako je naveo da su već u prvoj godini svoga nastanka - 1839. dagerotipija, kao prvi fotografski zapis, ili 1895. filmska projekcija - odmah stizale u Srbiju: fotografiju je od izumitelja Luja Dagera lično učio Dimitrije Novaković u Parizu, a Anastas Jovanović u Beču. Samo pola godine nakon pariske projekcije braće Limijer, film je prikazan u beogradskoj kafani „Kod zlatnog krsta”.

"Ozbiljnost fotografije kao dokumenta, ali i tek zaživelog filma, nije mimoišla oštroumnost Vrhovne komande srpske vojske ni tokom Drugog balkanskog rata iz koga je filmska ekipa Đoke Bogdanovića i fotografa i snimatelja Černova ostavila izuzetno značajne foto i video zapise", naveo je Nikolić i podsetio da su slikom zabeleženi i istorijski momenti na Krfu gde je iscrpljenu srpsku vojsku valjalo odmoriti, podići, motivisati.

 

"Čak i u tako velikim brigama za vojnika i izbegli narod, Vlada i Vrhovna komanda ne zaboravljaju da potomcima moraju ispričati svoju priču na način koji će reći više od hiljadu reči - slikom", konstatovao je Nikolić.

 

Podsetio je i da je među prvima na svetu Srpska vojska na Krfu osnovala Filmsku sekciju pri Vrhovnoj komandi, kupila opremu za snimanje i prikazivanje filmova, a vojnik sa fotoaparatom i kamerom bio je značajan koliko i vojnik sa puškom.

"Ova izuzetna spoznaja Vlade i Komande danas je pretočena u artefakte, dokumenta, svedočanstva o pohodima, junaštvu i golgoti srpskog naroda i vojske. Njihove fotografije, pored dokumentarne, nesumnjivo imaju i umetničke domete. Vlada Kraljevine Srbije, svesna snage i rečitosti slike, ova izuzetna svedočanstva prikazivala je svetu koji je na poseban način, kroz emotivni doživljaj, sticao spoznaju o našem narodu i herojskim podvizima srpskog vojnika koji su odlučujuće doprineli pobedi saveznika", naveo je Nikolić.

 

On je podsetio da je zatim Vrhovna komanda poslala u svet svoje fotografe i fotografije: 1916. Ristu Marjanovića u Pariz, London i Njujork sa izložbom dokumentarnih fotografija sa Cera, Kolubare i povlačenja kroz Albaniju.

 

Podsetio je i na izložbu Samsona Černova "Srbi decembra 1915." u londonskoj Galeriji Kraljevskog instituta koju je otvorio ruski knez Mihail Romanov, obučen u uniformu kapetana srpske vojske.

 

Naveo je i da je Pašić Černova poslao u Ameriku gde će u najprestižnijim i najposećenijim galerijama izlagati svoje akvarele, dokumentarne fotografije o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, držati predavanja i davati intervjue od kojih je najzapaženiji onaj u „Njujork tajmsu” od 17. marta 1918. godine.

 

Među važne datume Nikolić je ubrojao i 1916. godinu kada je Vrhovna komanda postavila za šefa Kinematografske sekcije Vrhovne komande srpske vojske fotografa Dragišu Stojadinovića, "bogomdanog za poslove organizatora", a zahvaljujući čijim su izuzetnim organizatorskim sposobnostima do danas sačuvani snimci i fotografije iz Prvog svetskog rata.

"Lica znanih i neznanih junaka, situacije i događaji, trenuci mira i rata... Sa njihovih fotografija gledaju vas tuga i nostalgija, radost i treptaj, čuju se puška i top, ali i vetar koji talasa žitna polja po Srbiji i ljulja talase Jonskog mora. Na svakoj stranici čuje se poklik: Za mnom, junaci!, Napred, braćo!, jednako se čuju vojnička truba koja svira napad i harmonika i frula koje pozivaju na tiho, tiho Tamo daleko...".

 

Fotografija je, zaključio je predsednik Srbije, jednako svedok i emotivni doživljaj, "ona čuva naše sećanje i dragoceno brani da neki zalutali, zakasneli kuršum današnjih perača savesti ne ubije našu časnu istoriju".

 

Predsnednik Srbije je, inače, pre obraćanja prisutnima na promociji Fotomonografije rekao da će se ograničiti uglavnom na ono što je napisao u predgovoru tog izdanja, mada, dodao je "prilika je da se još štošta kaže o Prvom svetskom ratu".

 

Zato je zamolio prisutne da se u njegov govor ubroji i ono što je danas napisao u autorskom tekstu u Politici, jer to je, kako je naveo, njegov stav o Prvom svetskom ratu, razlozima za njegovo izbijanje, i "odnosima prijatelja i manjih prijatelja prema Srbiji".

"Želeo sam da uzburkam domaću i svetsku javnost, jer mi se čini da je to sad više nego potrebno", rekao je Nikolić na promociji Fotomonografije 1914-1918.